Бојанић: Коме и зашто смета постављање Дражиног споненика у Београду?
Комисија за споменике је удруженим гласовима и левичара и оних који се представљају супротном страном, одбила предлог да се постави споменик Ђенерала Драже на Ушће. Владајућа већина одбила је тај предлог градоначелника Београда, Александра Шапића.
Није чудно што је одбијен предлог да се постави Дражин споменик у Београд. Ако знамо какви су чврсти корени данашњих комуниста и љубитеља лика и дела ,,друга“ нам Тита (све, сем Србин није).
То су изгледа они наследници оних који су у 20 веку окренули леђа ђедовима и вековној традицији… и постали југословени и антихристи.
Зна се да смо ми вековима били монархија и имали круну… а не ,,маршала“ а још и није био Србин.
Е зато смо ми данас у тешком родољубивом ,,брлогу“… и никако да признамо своју велику грешку и вратимо се коренима, сетимо се шта су нам били прађедови и чукунђедови (били су Срби и имали своје Крсне славе а не југословени обезбожени)… зато ћемо и даље да ,,бауљамо“ у безнађу… деца ће нам подршку тражити код сопствених ,,џелата“ и њима ће се дивити… и олако ће нам наметнути да смо једини геноцидни народ на свету… уз наш и ,,дечији/пленумашки“ аплауз… а да нећемо бити свесни да улазимо у ,,понор“ и тихо нестајање.
Комисија за споменике је удруженим гласовима и левичара и оних који се представљају супротном страном, одбила предлог да се постави споменик Ђенерала Драже на Ушће. Владајућа већина одбила је тај предлог градоначелника Београда Александра Шапића.
Ово није неочекивано с обзиром да предлог за улицу који је предат пре 3 године није ни стављен на дневни ред.
Изгледа да је на снази и даље велики утицај комунистичке заоставштине и лажни патриотизам.
Док се не отрезнимо од суровог комунизма и љубави према Титу… бићемо и даље раздељени и унижени као народ.
Драгољуб „Дража“ Михаиловић је био српски и југословенски официр, познат по томе што је био вођа тада регуларне Југословенске војске у Отаџбини током Другог светског рата. Михаиловић је био армијски генерал и начелник Штаба Врховне команде, а такође и министар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије. Рођен је у Ивањици 1893. године, а стрељан је у Београду 17. јула 1946. године (не зна му се ни гроб где је покопан).
Док хрват Тито има свој маузолеј усред Београда… а нашем србину не зна се ни грбо где му је.
Михаиловић је био српски националиста и родољуб за разлику од Тита, који је тежио обнови Краљевине Југославије и стварању ..Велике Србије“ у оквиру ње. Његови политички циљеви су укључивали анексију делова данашње Северне Македоније, Косова и Метохије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Срема, Баната и Бачке.
Носилац је многих српских и светских признања (да не набрајам, много их је).
Оклеветан је у комунистичком режиму где је његов култ унижаван као издајник а Титов култ јачан лажним комунистичко/партизанским филмовима… и кроз оброзовни систем.
Дела Драже и Тита су до 1945. била неупоредива… по питању српства и родољубља.
Тито је био аустроугарски каплар и учествовао је у Првом светском рату – између осталог и у борбама против српске војске на Церу и Колубари против наших ђедова. Рањен је и заробљен у Русији 1915, после чега је побегао из заробљеништва и учествовао у Октобарској револуцији у свргавању руске царевине.
За време Титове апсолутне владавине Србима је забрањено да иду у цркву, а славу нису смели да славе… зашто? …можда он није ни крив, већ његови слепи послушници (срби)… зарад додворавања…ужас. Да не заборавим и Голи оток …који је служио за преваспитавање само СРБА.
Дефинитивно део нашег народ воли сопствене ,,џелате“ и њима се дивимо… а те последице ,,суровог комунизма за нас Србе“ видимо и осећамо и данас.
*Живела Србија и никад више Југославија и никада више владар туђин.
Приредио: Ђорђа Бојанић, уредник сајта Српска историја
