Бојанић: Игриште… седамнаест младих мушкараца из овог малог села положило је своје животе у ратовима 1912–1918 године
На стрмим падинама планине Радан, у селу Игриште код Куршумлије, стоји камени споменик као неми сведок једног од најславнијих и најтежих раздобља наше историје. Подигнут је у част Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“, чувеног Гвозденог пука, који је кроз Балканске и Први светски рат пролазио тамо где је било најтеже и где се ломила судбина отаџбине.
Данас је свечано обележена 113. годишњица од формирања чувене и легендарне војне јединице ,,ГВОЗДЕНИ ПУК“ код Спомен-парка „Гвоздени пук“, у селу Игриште код Куршумлије… што је за сваку похвалу.
Топлички Гвоздени пук, познат је и као Други пешадијски пук „Књаз Михаило”, који се борио током ратних сукоба од 1912. до 1918. у Балканским ратовима и Великом рату.
Овај пук био је кичма српске војске, симбол непоколебљивости и верности заклетви датој краљу и отаџбини. Њихова храброст постала је легенда, ишли су у јуриш без устезања, свесни да иза њих нема ко други. Тиме су бранили не само границе државе, већ и сам опстанак Српског народа.
Игриште је дало своје синове том пуку. Седамнаест младих мушкараца из овог малог села положило је своје животе у ратовима 1912–1918. године. Њихова имена урезана су у камен, да сведоче да и најмање село може дати велике хероје. Споменик подигнут у њихову част није тек обележје, он је завет да их не смемо заборавити. На њему стоји двоглави орао, симбол слободе и снаге, који као да и данас шири крила над својим народом.
Оно што Србија није урадила читав један век, урадило је село Игриште
Откривање првог споменика у Србији јунацима Гвозденог пука било је 2016. године (до тада га нисмо имали, што је срамно за све нас), то су учинили малобројни мештани села Игриште, тај споменик није само чин сећања после толико деценија, већ и коначно духовно сабирање потомака и захвалност јунацима који су нам оставили слободу у аманет. Треба истаћи да су мештани од својих уста одвојили новац да би се подигао овај гранитни стуб, јер слобода нема цену, а сећање не сме избледети.
Када данас станете пред споменик у Игришту, чује се тишина која више говори него речи. У том камену куцају срца оних који су кренули у бој и нису се вратили. Њихов глас нас подсећа да смо потомци народа који је знао да брани своје, народа који је знао да се жртвује за слободу.
Гвоздени пук није само војна јединица, он је симбол српског ината, снаге и љубави према отаџбини. А Игриште је место где тај симбол добија облик камена, облик вечности.
Зато, кад год прођемо тим крајем, застанимо. Упалим свећу, положимо цвет, и сетимо се да слобода коју данас живимо није дошла сама од себе. Плаћена је највећом ценом, животом храбрих синова нашег народа.
Застава Гвозденог пука, најодликованија
Застава Гвозденог пука, најсветији барјак српске војске, није тек комад тканине, она је сабрана крв, вера, традиција и жртва читавог једног народа. Са њом је 2. пук „Књаз Михаило“, познатији као Гвоздени пук, ступао у борбу у Балканским ратовима и Великом рату.
Ова застава је најодликованија у историји српске војске, одликована Карађорђевом звездом са мачевима, као и француским орденом Легије части, што сведочи о величини и жртви српских ратника који су је пратили у бој и чували као очи у глави и никада није пала у руке непријатеља и џелата.
Носити и бранити ову заставу значило је бранити част и опстанак отаџбине. За њу су војници гинули, али је никада нису предали. Она је симбол непокорности, части и вечног завета да је слобода скупља од живота.
Данас, застава Гвозденог пука није само војнички симбол, она је завет потомцима да се не заборави какву цену је Србија платила за своју слободу… да би ми данас у миру живели.
Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја
