Бојанић: Дрина не треба да буде граница… она је кичма народа, она нас спаја
Девети јануар није обичан датум. То није пука годишњица уписана у календару, нити празник који се слави из навике. Девети јануар је дан историјске одлуке, дан сабрања, дан када је српски народ западно од Дрине, свестан искуства вековних страдања, изговорио судбоносно и одлучно... хоћемо да постојимо као свој на своме.
Тог дана 1992. године створена је Република Српска као одговор на историјске неправде, као завет потомцима и као одбрамбени бедем националног и духовног опстанка.
Није она настала из мржње, већ из страха да се зло не понови. Из памћења Јасеновца, Јадовна, Пребиловаца, Гаравица и безбројних безимених јама. Из искуства народа који је сувише пута платио цену туђе државе и туђе воље.
Република Српска је настала као нужност… да би Срби преживели.
И зато она није привремена творевина, нити политички хир. Она је плод историјске свести и жртве.
Запечаћена је крвљу хиљада бораца, сузама мајки и очева, и молитвама које су се дизале изнад ровова, цркава и кућних прагова.
Често су нам говорили да нас Дрина дели. Историја, међутим, сведочи супротно. Дрина никада није била граница у српском бићу, већ жива артерија која спаја један народ, једну веру, један језик и једно памћење, једну историју. Са обе њене обале подизане су исте цркве, певане исте песме и сахрањивани преци под истим крстом.
Данас, када обележавамо Дан Републике Српске, не говоримо о подели, већ о јединству српског народа, ма где живео.
Србија и Република Српска нису две одвојене приче… оне су две стране исте историјске судбине. Повезане крвљу, језиком, православном вером и заветом пред прецима.
Уједињење није претња никоме.
Уједињење је природна тежња народа који жели да живи слободно, достојанствено и у миру, без одрицања од себе и у јединству и љубави према отаџбини.
Као што други народи имају право на своје национално јединство, тако га има и српски народ.
Завет будућим поколењима
Девети јануар нас обавезује…. чува се културом сећања, неговањем српског језика и ћирилице, очувањем православне вере и преношењем историјске истине младима.
Ако заборавимо зашто је настала, ризикујемо да изгубимо оно што је најскупље плаћено.
Зато данас, на Дан Републике Српске, не славимо само институцију… славимо опстанак, истрајност и веру у јединство српског народа. Са обе обале Дрине. Са погледом ка будућности у којој нас неће делити реке, границе и туђи интереси, већ ће нас спајати свест о томе ко смо и коме припадамо.
Живела Република Српска.
Живела Србија.
Живео српски народ… јединствен, сабран и слободан.
Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја
