Бојанић: Ближи се одабир трећег предмета на завршном испиту за основце – Апел

Надам се да полако долази време да предмет историја (национална) треба да добије статус који имају српски језик и математика.

Фокус би морао бити на националну историју (80 посто).

Само око 9 процената основаца данас бира историју, што је доста мало за тако значајан предмет, што указује на то да је предмет можда недовољно атрактиван или да ученици не препознају његову вредност у смислу неговања љубави према отаџбини. Није ни чудно ако је то избор ученика и наравно да траже лакши предмет који могу лакше и брже да спреме и тако прикупе већи број поена.

Та бројка није статистика, то је аларм. То је доказ да смо дозволили да нам деца расту без довољно свести о томе ко су, одакле су и зашто је важно памтити своју прошлост и корен.

Ако не научимо младе ко су им били преци, како су бранили своју земљу, шта су стварали и за шта су гинули онда ће неко други писати њихову прошлост. А ко изгуби прошлост, изгуби и себе.

Зато историја мора бити обавезан предмет завршног испита, равноправно уз српски језик и математику.

Она није сув низ година и догађаја — она је огледало душе једног народа. У њој је страдање, вера, понос, падови и васкрсења. У њој је свако име из наших гробова, свако семе које је никло на патњи, крви и сузама.

Време је да престанемо да историју третирамо као изборни предмет, као „додатак“. Јер кад деца више не знају ко је био цар Душан, кнез Лазар, ко Карађорђе, кнез Милош, ко Милунка Савић, Момчило Гаврић онда смо изгубили нешто што се не може вратити, корен сопственог постојања.

Ако желимо да ојачамо родољубље и љубав према отаџбини ми морамо да мењамо и овај застарели програм и да имамо јединствене уџбенике из историје (које ће писати и штампати држава, који би прошли и јавну расправу) а не ову плејаду уџбеника и страних издавача коју имамо.

Историја мора поново да буде знак зрелости, симбол одговорности и испит савести једног народа.

Јер народ који не памти… постаје само сенка у туђој књизи.

*Решење свакако није у избору већ као обавезни предмет на завршном испиту (у рангу српског језика и математике)… и ту се мења и свест и код деце.

ДОК НАМ СРПСКА ИСТОРИЈА НЕ БУДЕ ПРИОРИТЕТ И ДВОГЛЕД, ДОК НЕ ПОЧНЕМО ДА УЧИМО ИЗ ЊЕ И САГЛЕДАВАМО БУДУЋНОСТ И РАЗУМЕМО ОПАСНОСТ… биће тешко по нас,  а ако је разумемо, видећемо и будућност као што из ње видимо прошлост, тако ћемо сагледати и опасност. Ми морамо учити из сопствених грешака… а имамо их на претек.

*ИСТОРИЈА МОРА ДА НАМ БУДЕ ТЕМЕЉ И ВОДИЉА… иначе ћемо нестати као народ.

Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја