Бојанић: ПРЕДМЕТ ИСТОРИЈА, МОРА ДА НЕГУЈЕ ЉУБАВ ПРЕМА ОТАЏБИНИ
Надам се да полако долази време да предмет историја (национална) треба да добије статус који имају српски језик и математика.

У току је мала матура и полагање тестова из предмета српског језика, математике и изборног предмета (географија, биологија, историја, физика и хемија).
Историју деца слабо бирају за завршни испит, око 8% на нивоу Србије, што је доста мало за тако значајан предмет, што указује на то да је предмет можда недовољно атрактиван или да ученици не препознају његову вредност у смислу неговања љубави према отаџбини. Није ни чудно ако је то избор ученика и наравно да траже лакши предмет који могу лакше и брже да спреме и тако прикупе већи број поена.
Али, по мени то је и велика грешка образовног система… уз српски и математику требало би да се полаже и национална историја (посебан уџбеник који би требао да се састави) и то да буде обавеза за све ученике основних школа… а може да буде и као издвојен обавезан бодовни тест.
Ако желимо да ојачамо родољубље и љубав према отаџбини ми морамо да мењамо и овај застарели програм и да имамо јединствене уџбенике из историје (које ће писати и штампати држава, који би прошли и јавну расправу) а не ову плејаду уџбеника и страних издавача коју имамо.
Треба можда ићи у овом смеру око састављања уџбеника из историје, навешћу кратак оквир.
Предмет историја у петом разреду има само један час недељно и тада се ради увод у историју, Стари Исток, Грчка, Хеленизам, Рим.
По мени то градиво би требало да уђе у првом полугодишту са два часа (прво тромесечје, ништа више од тога)… и да се крене са античком историјом српског народа, владарима пре Немањића и династија Немањићи. То би подразумевало два часа недељно историје у петом разреду.
У шестом разреду да се ради градиво после Немањића, завршно са Првим и Другим српским устанком.
У седмом, Србија од уставобранитеља, завршно са Балканским ратовима.
У осмом, Велики рат, КСХС/Краљевина Југославија и Други светски рат завршно са ратовима деведесетих.
И на крају ново поглавље (15 часа) ,,Страдање српског народа у 20.веку“, све до погрома на Космету 2004. Страдање би се лако одрадило, пошто би деца имала основу и предзнање.
Наравно, све ово горе наведено би било проткано Европском и светском историјом кроз кључне догађаје са фокусом и везом са српском историјом и нашим народом.
Ово су само површне смернице.
Такве уџбенике никада нисмо имали, а не верујем да ће то бити у скорије време… да нам уџбеници историје одишу родољубљем и љубављу према отаџбини… то је насушна потреба.
Једино тако можемо да ојачамо родољубље код наше деце и љубав према отаџбини… нешто слично томе раде и Јевреји, али код њих тај култ према отаџбини се јача од првог разреда. Тако и треба, зато су они и јако национално свесни и код њих нема подела по том питању као код нас. Једни велчају комунизам, југославију и Тита а други монархију и Дражу… или једни Обреновиће а други Карађорђевиће. Разлог тих подела је у томе што немамо изграђен Светосавски пут, јасан оквир и црвене линије преко којих не можемо ићи и изграђену свест о љубави према отаџбини, што треба да се усади у основној школи од првог разреда.
*Али, зато ми данас имамо уџбенике где се не спомиње српска историја у петом разреду… тек од другог полугодишта шестог разреда. Данак у крви… Војна крајина и сеобе Срба раде се на крају шестог разреда, у задњих пар часова када су оцене већ формиране као и Велики рат и наше славне битке и војводе, раде се буквално у задњих пар часова на крају седмог разреда. Да ли је то случајно или не… у то не бих улазио.
Због тога је битно да се изради уџбеник за полагање трећег обавезног теста из националне историје, да то буде књига са кључним смерницама да нам се зло и грешке стално не понављају и да знамо ко су нам вековни непријатељи и џелати и од кога да се пазимо.
Наравно и да не буде обимна и тешка за разумевање, све то може да се лепо уклопи… да то деца са задовољством уче, без непотребних појмова, ту је битна суштина.
Историја треба да подстиче ученике да развијају позитиван однос и осећање припадности својој земљи кроз упознавање са њеном прошлошћу.
Ево једног примера, нашом ћутњом Хрвати и њихова стратегија су успели из злочина и почињеног геноцида (од стране усташа-хрвата над Србима) да буду у истој равни са нама (жртвама), ту је и највећа наша српска трагедија, што смо то дозволили… због ,,братства и јединства“ које нас је разорило. У то време су нам уџбеници историје били препуни партизанским офанзивама, а тако се и јачао култ Јосип Броза Тита и комунистичке партије. А сада нам ти Хрвати кроје капу и условаљвајће нам улазак у творевину ЕУ.
То је само добронамерни предлог, па можда неко чује и препозна ко треба.
Мислим да је дошао прави тренутак за те промене у нашем образовном систему… има наде.
*И да нам деца (део данашњих побуњених студената) подршку не тражи у Бриселу и Стразбуру… и да Сребрницу не виде као ,,наш“ геноцид… а не виде Братунац, Олују… и геноцид у Мачви, Сурдулици, Јасеновцу, Јадовну, Драгинцу, Крагујевцу, Краљеву, Нишу… на Косову и Метохији.
Сребреница има мајке Сребренице… а Јасеновац нема мајке Јасеновца (тамо су клане и убијане српске мајке са децом)… зашто то није тема у УН и ЕП? Зашто то питање неко не покрене, осим ,,ових“ који нам жртве Покоља у Јасеновцу умањују и тако их поново убијају.
Држава и народ се бране уџбеницима, а наши издавачи су немци, хрвати, словенци…
Невероватно је да се активи и удружења историчара не оглашавају, кад струка ћути, то није добро.
ДОК НАМ СРПСКА ИСТОРИЈА НЕ БУДЕ ПРИОРИТЕТ И ДВОГЛЕД, ДОК НЕ ПОЧНЕМО ДА УЧИМО ИЗ ЊЕ И САГЛЕДАВАМО БУДУЋНОСТ И РАЗУМЕМО ОПАСНОСТ… биће тешко по нас, а ако је разумемо, видећемо и будућност као што из ње видимо прошлост, тако ћемо сагледати и опасност. Ми морамо учити из сопствених грешака… а имамо их на претек.
*ИСТОРИЈА МОРА ДА НАМ БУДЕ ТЕМЕЉ И ВОДИЉА… иначе ћемо нестати као народ.
*Сходно научним принципима требамо узети све чињенице у разматрање, и што више користити све изворе, трагати за изворима и чињеницама, и што више расправљати аргументовано о том проблему. Једино се тако долази до истине!
Живела Србија!
Приредио: Ђорђе Бојанић, уредник сајта Српска историја