Помен невино страдалим жртвама у логору Јадовно, служио и Митрополит нишки г. Арсеније

Данас је над Шарановом јамом на Велебиту, шеснаесту годину за редом, са почетком у 11 часова, служен парастос за пострадале православне Србе од стране хрвата-усташа, побијених у комплексу логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг у периоду од 11. априла 1941. до 20. августа 1941.

Код Шаранове јаме на Велебиту данас је обележен Дан сећања на Јадовно 1941. године и 84 година од страдања око 42.000 људи, само током четири месеца усташе су ликвидирале толико људи у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг, који је био први концентрациони логор у тзв. Независној Држави Хрватској, основан 1941. године. У Метајни (на око 3 км од Слане), на острву Паг, отворен је први логор за жене и децу у Другом свјетском рату.

Они су данас  обишли планину Велебит и место Јадовно.

Шаранова Јама је највеће стратиште Јадовна, те је на том месту је Архиепископ и Митрополит тимочки г. Иларион служио парастос уз саслужење Митрополиа Арсенија и Архиепископа Герасима, свештенства и монаштва.

После поклоњења мученицима јадовинским епископи су се упутили у Смиљан, где су обишли храм Светих апостола Петра и Павла – храм у којем је крштен велики научник Никола Тесла.

,,Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Српске Небојша Видаковић поручио је да данас, када различите ревизије историје покушавају минимизирати злочине, долазак код Шаранове јаме на Велебиту значи да српски народ не пристаје на било какво прекрајање историје, на лаж и заборав. Не пристајемо на лаж и заборав! Због тога нека ово свето мјесто буде мјесто тишине и подсјећања, нека наши потомци знају шта се овдје догодило, а сваки Србин Јадовно мора да има дубоко уклесано у своје сјећање. Молимо се данас, али и сваког другог дана за душе мученика“ – рекао је Видаковић (целу изјаву прочитајте на порталу РТРС).

„…Ми смо остали у Госпићу у казниони свега 17 дана то јест до 20. августа 1941. За то време долазили су сваки дан нови транспорти Срба из свих крајева. Дневно их је пристизало од 700 до 1.000, а исто толико је сваки дан транспортима из казнионе отпремљено у Велебит. Казниона у Госпићу била је само сабиралиште и пролазна станица за све Србе који су одређени за Велебит и Паг. Већина Срба који су транспортима долазили у казниону били су крвави, поломљених руку и ногу, разбијених глава, а многи са убодима и другим видљивим повредама по лицу и осталом телу…” део исказа Ђуре Медића из Славонског Брода, заточеника логора у Госпићу

Пример окрутности према заточеницима:
„када је jедна маjка утрпана у камион за железничку станицу, замолила је jедног усташу да jоj подигне у камион њено двогодишње дете. Оваj jе у то jадно недужно дете забио баjонет своjе пушке и тако набиjено на баjонету пружио маjци у камион.”

Комплекс усташког логора смрти Госпић-Јадовно-Паг са губилиштима:
*Концентрациони (збирни) логор у Госпићу
*Логор-губилиште Јадовно
*Логор-губилиште код Рисове главе
*Логор-губилиште Слана на Пагу
*Логор Метајна на острву Паг
*Концентрациони (збирни) логор Овчара
*Сабиралиште на железничкој станици Госпић
*Помоћни логор-губилиште Ступачиново
*Крашке јаме Велебита– масовна губилишта (извор: др Ђуро Затезало, Јадовно 1941.)

,,О Јадовну jе и помислити болно.
Оно и именом своjим казуjе много.
Јадовно – jад и jадиковка наша…
Јадовно jе и неизмjерна туга и вечита опомена“.
умировљени епископ Захумско-херцеговачки Г. Атанасије (Јевтић)

Приредио: Ђоређ Бојанић, уредник сајта Српска историја