Колумна

Енциклопедија о којој се у Србији мало зна: НЕБЕСКЕ ХЕРОИНЕ СВЕТА, Радмиле Тонковић

На промоцији књиге-енциклопедије НЕБЕСКЕ ХЕРОИНЕ СВЕТА у Москви био је и актуелни руски министар одбране Сергеј Шојгу. Присуство челних људи једне државе на промоцији једне књиге, указује на њен квалитет, на углед аутора, али и на значај и величину државе која то препознаје.

Приредио, Ђорђе Бојанић

Светско дело једне Српкиње

С обзиром на то да је књига НЕБЕСКЕ ХЕРОИНЕ СВЕТА, Радмиле Тонковић већ доживела 52 промоције у Русији, Србији, Републици Српској, Црној Гори, Грчкој, Кипру, Великој Британији, Словачккој, Чешкој, Либану, Француској и Швајцарској, a у најави тек предстоје нове промоције, ред је да је представимо и на сајту Српска историја, а ускоро очекујемо промоцију и у Нишу.

Проф. Радмила Тонковић за ову књигу, енциклопедију предложена је за велику државну награду Русије ,,Медаља Пушкина”, коју лично уручује руски председник, а додељује се за заслуге у области културе, просветитељства, књижевности и уметности и за важну улогу у очувању културног наслеђа, мира, учвршћења пријатељства и сарадње међу народима света. Велики је успех и част бити и предложен за ту престижну награду.

У прва два месеца 2019. године књига НЕБЕСКЕ ХЕРОИНЕ СВЕТА је уврштена у Фонд Конгресне библиотеке у Вашингтону (Либрарy Цонгресс оф Wасхингтон), у ФАИ (Међународној ваздухопловној федерацији) је проглашена за јединствену светску енциклопедију, а номинована је за НАГРАДУ ГРАДА БЕОГРАДА за 2018. годину.

На промоцији књиге-енциклопедије НЕБЕСКЕ ХЕРОИНЕ СВЕТА  у Москви био је и актуелни руски министар одбране Сергеј Шојгу. Присуство челних људи једне државе на промоцији једне књиге, указује на њен квалитет, на углед аутора, али и на значај и величину државе која то препознаје.

проф. Радмила Тонковић

Аутор је пре неколико дана позван од стране Српског културног центра у Паризу да у овом Центру одржи промоцију поменуте књиге.

Проф. Тонковић живи и ради у Београду и Москви.

Енциклопедија садржи  преко 500 страница и око 1700 фотографија, обрађујући више од 500 ликова. У енциклопедији сазнаћемо  о женама-пилотима које су авионима „бежале“ од мужева на друге континенте и никада им се нису вратиле. Оса Џонсон је прва жена пилот-фотограф у Африци и ловац на животиње како би обезбедила исхрану себи и мужу, па је истицала да ју је еманципација вратила у матријархат! Инспирисане летењем жене су биле заговорнице нових модних стилова. Жаклин Дуе – Ориол је након авионске несреће имала 22 операције лица и стално се враћала летењу, поставши чак и војни пилот и рекордер. Рускиње хероји из II светског рата су 10. јула 1945. године на Земунски аеродром довезле 60 авиона Пе-2 на поклон антифашистичкој Југославији – документ у овој енциклопедији то доказује, а о чему ми нисмо учили! Једино у свету су у Краљевини Југославији жене крстиле летелице и давале им имена као куме, а свештеници су их освештавали ради безбеднијег летења. Легендарног Че Гевару је мајка учила да лети и употребљавао је само у револуционарне сврхе, никада у приватне. Британка Хилда Хјувлит је свог сина учила да лети и заједно су пројектовали и градили аеродроме (данас је то фирма „HewlettPackard”). Жене су заиста оставиле неизбрисив траг у авијацији света и ја се поносим својим пројектом о необичним, невероватним, храбрим и мало познатим женама у авијацији, које сам отргнула од заборава, подигавши им својеврстан споменик, о свему овоме можемо детаљно да сазнамо у енциклопедији НЕБЕСКЕ ХЕРОИНЕ СВЕТА, Радмиле Тонковић.

У овој енцикопедији сазнаћемо и мало познати  детаљ да је праотац ракетне технике био Србин Николај Кибаљчич, пореклом са  Косова и Метохије, био је генијални научник и проналазач, један од пионира ракетне технике, произвођач динамита и творац бомби, који је још 1881. године реактивни погон прогласио као једини пут којим се може одлетети са Земље и то из Русије. Његов спомен-спис пројекта ракетодинамичког апарата као праоблика савремених пилотирајућих ракета штампан је 1918. године у броју 4-5 часописа ,,Прошлост”. На-учник Циолковски, отац ракетне технике и космонаутике, именовао је нашег Кибаљчича праоцем ових наука и доказао реалност његовог научног рада и подвига, док ће Сергеј Корољов као оснивач практичне космонаутике на основу Кибаљчичевих цртежа и пројеката конструисати прве космичке бродове и остварити пророчанство Кибаљчича – ,,Пут ка звездама ће кренути из Русије”. У неколико руских градова постоје улице у част Кибаљчича, музеји, школе, славе се његове годишњице рођења и смрти, али Срби веома мало знају о овом својем генијалном научнику и претку.

Седећу промоцију проф. Радмила Тонковић има у Врњачкој бањи 18 и 19. октобра. Ускоро се надамо и промоцији у Нишу.

Проф. Радмила Тонковић је у многим сегментима одиграла улогу пионира у нашем ваздухопловству, које већ 20 година представља њену највећу љубав, али и професионалну оријентацију. Она је прва жена – ваздухопловни новинар и прва жена-ваздухопловни уредник на Балкану у часописима – “Аеромагазин”, “Наша крила” и “Мома-Гласник”, а као списатељ, новинар, публициста и преводилац пише и објављује у многим часописима у земљи и иностранству и члан је “Удружења новинара Србије” и  “Међународног Удружења словенских новинара” и добитник је Дипломе и Златне медаље Савеза новинара Русије.

Једина жена добитник Почасног ваздухопловног официрског бодежа РВ и ПВО Војске Србије.

Биографија проф. Тонковић је препуна успеха и скоро је немогуће набројати награде, признања, плакете, дипломе и сертификате за њене многобројне и велике заслуге у области ваздухопловства.

Објавила је преко 1000 чланака и прилоге у 12 књига.

Њен првенац, књига “Живот стваран летењем” је постигла изузетан успех и код нас и у свету са 11 промоција и преведена је на два светска језика, а друго дело “Тадија Сондермајер” представља и омаж овој знаменитој личности и целој ваздухопловној елити тога времена, а пошта Србије је том пригодом издала јубиларну маркицу са ликом Тадије Сондермајера.

Руска државна Дума је проф. Тонковић наградила јубиларном Медаљом „Ломоносов – 300 година“ за развој руске науке, културе и историје, а Руска Федерација „Медаљом за развој и учвршћење пријатељства, културних и историјских веза народа Русије и Србије“, коју јој је уручио амбасадор РФ у Србији Александар Конузин, а Руска Федерација јој додељује још две медаље – „Мир и пријатељство Русије и Србије“ и „Медаљу за заслуге у култури и уметности“.

Ово је само мали део награда, признања, сертификата, плаката и медаља, има их толико да би јој сви позавидели.

Приредио, Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

Back to top button
Close
Close