Срби и Руси

Протореј Андреј Ткачов: Ако Руси падну, Србија ће бити уништена

Ако ми паднемо сви ће нестати. Наравно, неком је потребно да Руси не буду православни, да Русију поделе на делове, разграбе је по комадићима као лешинари жртву. А онда ни за Србе нема живота, њих ће напросто уништити, јер наоколо је маса непријатеља.

Руси су, као и Срби, нови Јевреји, тврди проповjедник и мисионар протојереј Андреј Ткачов, који у томе види извор свих недаћа наша два народа, као и разлог зашто их често приказују као „лоше“ и чак „страшне“.

Руси су најстрашнији људи, а и Срби су страшни. Хрвати су добри, Албанци су добри, Американци су добри, сви су добри. Само су Руси и Срби страшни. Зашто је тако? Изгледа зато што је Бог са нама, каже отац Андреј у разговору за Спутњик.

У Београду је боравио ради промоције српског превода својих књига, а изашло их је 10 у издању куће „Бернар“. У Русији, али и широм православног света његове проповеди посећене су као рок концерти.

Осим што пише и бесjеди, он води недjељне емисије посвећене темама које интригирају сваког човека — о Богу, вjери, свијету, моралним изборима које намеће свакодневни живот. Изнад свега га интересују млади и њихове дилеме. Увек истиче да су га за проповједништво посебно надахнуле књиге Николаја Велимировића. Зато је овога пута поред Београда боравио и у Ваљеву, гдје је одржао трибину на тему „Православље и млади“, али и обишао манастире Ћелије и Лелић, гдје је цјеливао мошти владике Николаја.

Са оцем Андрејом разговарали смо у свештеничком дому Цркве Светог Георгија на Новом Београду. Изнад њега — репродукција „Сеобе Срба“ Паје Јовановића. Питамо га како он, као духовник и притом добар познавалац историје српског народа, види дуги низ искушења и патњи с којима се Срби опет и изнова суочавају.

„Ако је Бог позвао неког човјека или народ он не може да оде од Божјег позива, мада би хтео. То и јесте патња, покушај да избегнеш оно на шта те је Бог позвао. Он ти каже: ’Ради ово‘, а ти кажеш: ’Нећу, хоћу овако да живим‘. Рецимо, свиђа ми се да живим у Америци или у Европи. Ти дакле срљаш да живиш тамо гдје те Бог није благословио. Мислим да су Руси и Срби у томе апсолутно једнаки: срљамо тамо гдје нас Бог није благословио и желимо да живимо тако како Бог не жели. И због тога патимо.“

Имате у виду западни начин живота?

— Да, мислим на сладуњавост, гордост, сву ту причу да сам ја најбољи, да је све лијепо и да је рај на земљи. А Господ ти каже: ’Ти имаш други живот, спремио сам за тебе нешто више. Живи са мном, ради шта ти кажем и имаћеш више — царство Божје‘. Ти кажеш: ’Нећу, хоћу ово‘. Као мало дијете. Чини ми се да се некад понашамо као мала дјеца кад нешто замислимо да хоћемо, а Господ нам каже: ’Стрпи се, не треба ти то сад, покварићеш зубе, превише слаткиша је штетно‘. Руси и Срби су у томе веома слични. Мислим такође да је Бог за нас припремио неку своју улогу, а ми је нисмо разумели, нисмо је препознали и зато патимо.

Мислите да искушења српског народа потичу и од тога што је он у једном тренутку можда заборавио Бога?

— Наравно, мислим да је уопште косовска тема у томе што је Лазар добио од Бога одговор да постоји земаљско царство и да постоји небеско које је за вјек и вјекова. Лазару је анђео рекао да увек треба вјеровати у Бога и да ће Срби, док год је света бити православни, а да ће у супротном изгубити вјеру. Па бирај. И он је изабрао да Срби буду православни. Наша вера је извор наше снаге — ако тај извор користимо. Другим ријечима, наша вјера ће решити све. Дакле, Бог нам је припремио пут, а ми нећемо њиме да идемо, као Јевреји. Они су говорили својим пророцима: ’Хајде да живимо као и сви остали‘. А Бог хоће да не буду као сви. То је, чини ми се, и руски, али и српски проблем, јер Срби су мали Руси. Имате велике Русе, велику Русију, и мале Русе, малу Русију — то су Срби и Србија. Господ каже: ’Буди са мном‘, а ми опет хоћемо да будемо као сви. Не треба тако. И ми се у том смислу боримо с Богом.

Ваша је теза да су Руси и Срби нови Јевреји…

— Христа су убили не зато што је нешто скривио, него због светости. Мислим да и наши јадни народи, наши сироти људи, и Руси и Срби, ни не схватају да их је Господ одабрао, као Јевреје у стара времена. Односно, рекао им је: ’Будите са мном, будите моји. Мене су прогањали, и вас ће прогањати; мене су осуђивали, и вас ће осуђивати; мене нису воели, ни вас неће волети‘. И Србе вечно прогоне, вечно су несрећни, мало их је, вечно их ударају са свих страна, а они вечно не знају због чега и само се моле Богу и кажу: ’Господе, не остављај ме‘. И ту нема разлике између Руса и Срба, ми смо новозаветни Јевреји, исто тако смо неразумљиви, чудни, али иако смо с Богом, заборављамо га и он нас тада удара.

Можда није случајно ни што су у центру кризе која се развија у православљу управо Руска и Српска православна црква. Ви имате проблем са непризнатом „украјинском црквом“, а код нас се захуктава криза у вези са „црногорском црквом“?

— Да, они кажу да нису Срби него Црногорци, слично као што Украјинци кажу да немају везе са Русима. И смислили су прост сценарио. Био сам ове године у Црној Гори. Људи су ми се много свидјели, али и они су Срби. Био сам тамо у вашим храмовима и није ми јасно шта се дешава. Жалосно је што је ђаво смислио просту схему: ’Ја нисам ти, ти ниси ја, ја сам посебан и све је моје, ја никад нисам био Србин, ја сам Црногорац, ја никад нисам био Рус, ја сам Украјинац‘. И ето таква глупост се прима. Зашто? Изгледа да су људи постали ситни, површни, глупи, а ми смо то дозволили, измакли су нам из руку…

Или неком смета Руска православна црква, а овдје на Балкану Српска…

— Руси ништа не знају о себи. А кад схвате уплашиће се: ако Руси падну, пашће све, јер је руски народ највећи православни народ. Остали православни народи су углавном веома мали: Срби су мали народ, Грузини такође, Бугари. А Руса је много и још имају оружје, моћну војску, науку и силу. Ако ми паднемо сви ће нестати. Наравно, неком је потребно да Руси не буду православни, да Русију поделе на делове, разграбе је по комадићима као лешинари жртву. А онда ни за Србе нема живота, њих ће напросто уништити, јер наоколо је маса непријатеља. Уопште узев, ђаво хоће, како што је Исус Христос рекао на Тајној вечери: ’Симоне, Симоне, ђаво хоће да вас расеје као пшеницу, да вас расеје да се разлетимо као зрна на разне стране‘. То не разумију сви Руси, мада многи и схватају тај терет одговорности: да смо дужни да будемо православни, да треба да волимо Бога, да му се молимо и служимо га сваки дан и тада ће све бити добро. У супротном ће нас растргнути на комаде.

Који је Ваш савјет за српски народ, како да се боримо и можемо ли у овој ситуацији да се поуздамо у Русију?

— Мислим да ми и ви имамо нешто важно — имамо и Василија Острошког, и Серафима Саровског, па Јована Кронштатског, Николаја Велимировића, Јустина Поповића и многе друге пријатеље на небу. Само пружи руку и кажи: ’Помози ми‘. Ако их се сјетимо, они ће нам помоћи. Само, ми смо заборавили ко смо. Многи Руси се не сјећају да су хришћани и многи Срби су то заборавили, а имају пријатеље на небу. Па позови их, кажи: ’Свети Никола Велимировићу, помагај‘. Односно, постоје небеска Србија и небеска Русија. Ово што је на земљи није крај, него тек почетак. Постоји небеско царство и ако ми то заборавимо Бог ће нас казнити — и биће у праву. А ако се тога сјетимо бићемо прави Руси и прави Срби и живећемо и даље.

То духовно преплитање између Срба и Руса можда и јесте наша снага, то што ви дајете нама, а ми вама. Мада смо ми мали, и ми имамо шта да понудимо…

— Ко то каже, ко то лаже, Србија је мала, није мала, ако има Николаја Велимировића, како је мала, па има Јустина Поповића, патријарха Павла, није мала…

Преузето ИН4С

Back to top button