Занимљивости

Српска гимназија из Темишвара чува српску културу и језик у Румунији

Српска теоретска гимназија „Доситеј Обрадовић“ из Темишвара један је од кључних чинилаца у очувању српске културе и језика у Румунији.

Настава на српском језику у Румунији има традицију дугу скоро два и по века, а посебно место у очувању језика наше мањине у тој земљи заузима ова гимназија из Темишвара.

Темељи ове гимназије постављени су 1934. године, а до тада се настава одвијала у гимназији која је углавном била део других гимназија. Од 1990. године наша гимназија почиње да ради као самостална школа и функционише и дан-данас. Тренутно имамо 195 ученика. Од предшколског до осмог разреда имамо по једно одељење, а по два одељења у гимназији – каже директор школе Јадран Планица.

У гимназији постоје два смера, математичко-информатички и филолошки, а школа располаже кабинетима, лабораторијама, спортском и свечаном салом, као и капелицом за молитве.

Сви ученици су Срби из Румуније. Срба у Румунији има око 18.500, а тек мали део деце се школује на српском. Предмети су слични као и у Србији, а учи се и румунски језик – каже Планица.

Српска гимназија из Темишвара чува српску културу и језик у Румунији

Јадран Планица и Саша Малимарков. Фото: А. Паунковић / РАС Србија

Залагањем професора ђаци и наставници учествују на такмичењима, културним активностима и образовно-културним програмима широм земље и у иностранству. За изузетно залагање, ова школа је добила Вукову награду, а већ деценијама се води Доситејевим геслом „Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорци“.

Сарађујемо са доста школа у Србији. Наши ђаци су често гости у Вршцу, Кикинди, Београду, Нишу. Били смо и неколико пута на летњим камповима у Сремским Карловцима, тада се деца друже и сарађују, а професори се договарају о неким новим идејама и посетама – каже Саша Малимарков, професор историје у тој гимназији.

Малимарков додаје да све мањине у Румунији имају посебан предмет у којем проучавају своју историју и традицију.

Такав предмет предајем и ја и то је шанса да се учи српска историја. Иако у Србији нисам радио, сарађивао сам са многим професорима, много ђака је било код нас на размени и могу да потврдим да су деца у Румунији затворенија него ђаци из Србије, као и да увек има и добрих и лоших ђака, нема ту неке велике разлике – закључује професор.

Извор: Блиц

Преузето Магацин

Back to top button