Бојанић: Осман Ђикић и „Химна слободи“, избациван из школе
Осман Ђикић (1879–1912), рођен у Мостару, био је песник, драматург и родољуб, једна од најистакнутијих личности српске муслиманске интелектуалне елите у Босни и Херцеговини почетком XX века. Ђикић је припадао кругу младих интелектуалаца окупљених око листа „Зора“, који су радили на културном и националном препороду српског народа.
Иако је живео свега тридесет и три године, оставио је снажан траг у књижевности и култури. Својим делима истицао је историјско и културно јединство Срба, без обзира на вероисповест, и тежио је да кроз поезију и драму пробуди свест о слободи, братству, родољубљу и народном јединству.
Осман је био избачен из гимназије у Мостару, коју је похађао.
Био је избачен због својих националистичких активности и подршци српским националним идејама, изјава о националном идентитету, изјашњавао се као Србин муслиман и промовисање помирења међу муслиманима и православнима, што је у околностима тог доба било контроверзно и дало му непријатеља у школским и властима.
Након што је био избачен из гимназије у Мостару, наставио је школовање у више градова: у Београду, у Цариграду (Истанбулу) и потом у Бечу (Vienna), где је окончао Трговачку академију.
„Химна слободи“
Најпознатије Ђикићево дело, које је остало у народном памћењу, јесте „Химна слободи“. Песма је настала као позив на борбу за ослобођење и народно јединство, а брзо је прихваћена у школама, друштвима и националним удружењима.
Текст песме:
О ајдмо браћо, један круг,
пружимо један друг друг!
Слобода зове, кличимо сви,
живјела слобода – народни снови!
Слобода мајка, слобода сјај,
за њу ћемо дати све, живот и рај.
Крв ће нам врела, јуначки врити,
слободу, браћо, морамо стићи.
Са висова чујемо глас,
слобода зове, призива нас.
Кличимо сви у један мах:
живјела слобода – народни дах!
Значење и трајна порука
„Химна слободи“ није била само песма, већ програм и завет једне генерације. Њоме је Ђикић изразио идеале братства, народног јединства и борбе за слободу.
Ђикић је писао и песме, драме и приповетке у којима је истицао српски национални идентитет муслимана у Босни и Херцеговини.
Ова песма певана је по школама, јавним скуповима, отуда је и постала својеврсна омладинска химна, посебно уочи Балканских ратова, када је певана као охрабрење и подстицај.
Осман Ђикић је својим кратким животом и стваралаштвом показао како се кроз поезију може градити заједништво и национална свест. Његова „Химна слободи“ и данас подсећа на идеале који су обликовали генерације – слободу, братство и веру у снагу народа.
Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја
