Словенци их избрисали, Срби заборавили

У сали Прес центра Удружења новинара Србије, одржана је промоција нове књиге адвоката и књижевника Предрага Савића – „Не(о)правдано заборављени, досије о генералу Мајстеру и његовим Србима избрисаним из историје“, у издању издавачке куће Арте.

О књизи која говори о животу и делу генерала Рудолфа Мајстера, словеначког официра под заклетвом Краљу Александру, говорили су проф. др Јован Јањић, потпредседник Народне скупштине Републике Србије, Александар Влајковић, новинар, Миодраг Јакшић, главни и одговорни уредник куће Арте и Предраг Савић, аутор књиге.

Уредник књиге Миодраг Јакшић је рекао да је Генерал Рудолф Мајстер био официр војске Краљевине СХС, почасни ађутант Његовог краљевског величанства, државник, визионар и песник. Његов живот био је посвећен борби за утврђивање граница Краљевине СХС, слободу словенских земаља и очување њиховог идентитета у кључним историјским тренуцима. Он се захвалио аутору Предрагу Савићу на овој значајној књизи коју је написао, наглашавајући Савићеву вишегодишњу посвећеност истраживању ове изузетно вредне теме из периода настајања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, приступа војним и историјских архивама Србије и Словеније, обиласку локација где је генерал Рудолф Мајстер живео и радио, као одржавање пријатељских комуникација са наследницима Мајстеровим и словеначким и српским историчарима и истраживачима.

-Књига „Не(о)правдано заборављени“ аутора Предрага Савића је комплексно и вишеслојно дело, које се може читати и као историјско и као биографско штиво, али и као белетристика, захваљујући бриљантом рукопису аутора и зналачки формираним поглављима, који свако за себе, дочаравају један од сегмената живота генерала Мајстера и његових сарадника и следбеника, официра и војника, као и комплетан контекст тог времена на северном делу нове заједничке држава, чије је границе, Мајстер са својом војском храбро и зналачки чувао и сачувао. Књига обилује великим бројем фотографија и оригиналних докумената и факсимила, који се први пут јавно појављују и објављују, што јој даје посебан ексклузивитет, те ће се АРТЕ потпрудити да у наредном периоду ова публикација буде јавно представљена у Словенији, али и Црној Гори, Републици Српској и Србији – истакао је Јакшић.

Новинар Александар Влаковић је своје обраћање насловио са „Неоправдано заборављено пријатељство Срба и Словенаца“, наводећи да ова књига има веома важан историјски и државни значај, обралажући да књига може да помогне у обнови пријатељства које траје преко једног века и може да унапреди српско словеначке односе и унапређење односа сада две државе, а некада јединствене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а да у име тог пријатељства српска заједница, која је и даље најбројнија у Словенији, могла би да најзад добије статус националне мањине, која их изједначава са другима нацијама, као што су Мађари и Италијани, у пријатељској држави Словенији.

-Држава је ценила оно што је генерал Мајстер учинио за Словенију. Тако је 23. новембар проглашен државним празником – Дан генерала Рудолфа Мајстера. Читава минула година проглашена је Мајстеровом годином. Нажалост, херојска дела његових српских добровољаца су заборављена. Прилика је да то исправимо.  Срби су на просторима данашње Словеније живели вековима. Од 15. века живе као аутохтони народ у Белој Крајини.  Српски староседеоци су присутни  у општини Чрномељ. После Првог светског рата дошло је до нових селидби Срба у Словенију. Углавном су то били Срби који су радили на државним пословима, као војници, полицајци,  учитељи, судије и радници. Колико Срба данас има у Словенији – нико не зна прецизно. По неким проценама  у прошлости их је било 100 хиљада, а неки тврде чак и 150 хиљада. Попис становништва у Словенији одржан 2002. године показује да је у Словенији живело 38.964  Срба. Наредни попис 2011. није дозвољавао национално и верско изјашњавање . Захтев Срба да у наредним пописима и то буде предмет изјашњавања, није уважен – рекао је Влајковић.

Својом поруком, коју иницира ова књига, Влајковић је закључио: „У сваком случају српска заједница у Словенији је најбројнија, а једино Италијани и Мађари имају статус националне мањине, која по закону нуди и одређена права. Сигурно је да Срба има знатно више него што званична статистика показује и окупљају се у спортским и фолклорним друштвима и малобројним организацијама које се баве статусним животним питањима. За то им је потребна помоћ државе у којој живе, али и државе из које воде порекло, која ће да покреће битно питање која доноси статус националне мањине. Зато је подсећање на пријатество Срба и Словенаца, које траје вековима и деценијама, прилика за то“.

Професор доктор Јован Јањић је рекао да је ова књига доказ „како духовно снажни људи покрећу точак историје, предузимају дела која ће утицати на стварање нових прилика у друштву и развој будућих догађаја, као што су били подухвати генерала Рудолфа Мајстера“.

-У сагледавању снажне личности генерала Рудолфа Мајстера има застрањивања: у Словенији се он доживљава као национални борац, а у другим крајевима бивше југословенске државе као велики борац за Југославију. У Словенији, нарочито откад је она стекла државност и потпуну независност 1991. године, однеговане у Југославији, на словеначкој друштвеној сцени инсистира се на доказивању словеначке аутохтоне борбе за независност и суверенитет и док су били део Аустро-угарске монархије. Из тог разлога осветљава се и истиче улога локалног националног борца Рудолфа Мајстера, али уз недопустиво и срамотно прећуткивање и тотално занемаривање улоге српских бораца под његовом командом и других српских јединица у ослобађању, одбрани и успостављању северних граница јужнословенске државе, које ће касније постати словеначке државне границе“ – рекао је Јањић.

Да би веома надахнуто наставио: „Рудолф Мајстер се бори за свој народ, тражећи начина како да се најделотворније и најлакше оствари оно што је национални интерес. Као разуман човек, широких погледа, он закључује да се у тадашњим приликама то може једино остварити уласком у словенску државу, потоњу Краљевину СХС. Притом он се не одриче људског лика, не одступа од истинског људског осећаја за жртву, за оне који су својим животима и својом крвљу омогућили да се његов, словеначки народ, избави из туђинске власти, што је очито упечатљиво у његовим пргласима које ова књига приказује. Рудолф Мајстер је прво Словенац, па Југословен. Он је национални борац широких погледа.“

Професор Јањић је закључујући свој говор, нагласио: „Поштујемо што Словенија поштује своје јунаке. Славећи свог великог борца Рудолфа Мајстера, верујемо да ће се увидети и дело његових бораца и сабораца у другим јединицама које су ослободиле словеначке националне просторе у Велико рату, а што ће бити темељ потоње словеначке државности. Србија не тражи ништа за оно што је дала, ми само очекујемо да се поштује и истински вреднују жртве које је наш народ поднео и оно што је кроз своју историју стварао, да се не сахрани, него да се негује историјска истина“

Аутор књиге Предраг Савић је захвалио свим сарадницима који су му помогли у стварању ове књиге, посебно акцентујући Николу Милованчева из Љубљане, писца предговора, Приможа Премцла, великог словеначког колекционара и историчара-истраживача, као и Бората Мајстера, унука генерала Рудолфа Мајстера, на насебично уступљеним информацијама, саветима и изворима за настанак књиге, коју је замислио да напише одавно, а привео крају истраживањима и обиласцима аутентичних места у претходних неколико година.

-Испричао сам причу о једној часној борби и историјској неправди према српским добровљцима. На нама је да је вратимо у колективно сећање, као што су Словенци вратили генерала Рудолфа Мајстера, којег данас славе као националног хероја – рекао је Савић и додао:

-Kњига такође доноси нова сазнања о улози Мајстерових синова, Хрвоја и Борута, који су као припадници Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО) хапшени од стране Гестапоа и заточени у логору. Након рата они су били политички дискредитовани, што је додатно утицало на вишедеценијску тишину о њиховом оцу. Хрвоје је био врло активан и у емиграционим круговима.

Преузето, текст и фотографије: ТАМО ДАЛЕКО