Звечан је значајан српски средњовековни град и тврђава на Косову и Метохији, недалеко од истоименог насеља, северно од Косовске Митровице, који је сматран једним од најјачих утврђења немањићке државе. Звечан се налази у близини ушћа реке Ситнице у Ибар, на врху угашене вулканске купе, која се на висини од око 800 метара уздиже изнад реке Ибар.
Са кула тврђаве Звечан се пружа поглед на Ибарску клисуру, Копаоник, Рогоуну и равницу Косова, а по ведром дану се чак види и део Метохије, оивичен снежно-белим врховима Шар планине. Својим положајем на стеновитом купастом узвишењу, тврђава Звечан доминира долином у којој су се некада укрштали важни каравански путеви /према Косову и Метохији на југу, Ибром за Моравску долину ка северу и за Босну ка западу/, да би касније служила и за заштиту трепчанских рудника. Није познато када је тврђава Звечан подигнута, јер постоје подаци о постојању утврђења још из праисторије и античког периода.
Многи владари су се смењивали у Звечану, али се први пут помиње у пограничним борбама Срба са Византинцима на Косову Пољу између 1091. и 1094. године. 1093. године је Звечан био погранична утврда рашког зупана Вукана /крај 11. века/ који је одавде кретао у своје походе на Косово, тада у саставу Византије, да би управо у Звечану започео мировне преговоре са византијским царем Алексијем I Комнином. Звечанска тврђава пада под српску управу 1170. године, после Битке на Пантину. Постоји запис да је Стефан Немања, након победе над Византинцима 1170. године, наложио да се у цркви Светог Ђорђа на Звечану одржи служба за срећан исход битке. У звечанској тврђави се налазио један од краљевских дворова династије Немањиц, а у њој је свој живот, на мистериозан начин, 11. новембра 1331. године окончао Свети краљ Стефан Дечански.
Син Цара Душана, Краљ Урош је град Звечан доделио челнику Муси, зету Кнеза Лазара. Кнез Војислав Војиновић /око 1355 – 1363/ га је 1363. године приморао да му преда Звечан у замену за Брвеник на Ибру, тако да се он од тога доба налази у његовом поседу, односно његовог наследника великог жупана Николе Алтомановића /1366 – 1373/, после чега град Звечан улази у састав државе Вука Бранковића. Управу над тврђавом Звечаном Турци су заузели непосредно после косовског боја /1389. године/, те је у њему постојала стална војна посада до 18. века, када је град напуштен и препуштен зубу времена.
Звечански Град је био напуштен у 17. веку, да би током аустријског продора на Балканско полуострво, крајем 17. века, поново имао османлијску посаду, која се једино у њему одржала до 1689. године, када су Аустријанци, потпомогнути побуњеним Србима, продрли до Скопља, предвођени пуковником Пиколонимијем. Основа тврђаве Звечан је прилагођена терену и има неправилан, издужен облик.
Град Звечан је чинио утврђени горњи Град на највишем делу узвишења, где се окружени са пет кула, налазе остаци цркве Светог Ђорђа, цистерне и главне Донжон куле, осмоугаоног облика. Црква Светог Ђорђа је имала основу у облику сажетог уписаног крста, мању олтарску апсиду, кубе над централним делом.
Посебну вредност граду Звечану су давала два извора на падини, која су тајним пролазима била повезана за цитаделом на врху. Нижи појас звечанског града се састојао од бедема ојачаних кулама, а обимни зид је обухватао јужне падине и подножје брда. Подграђе Звечана је било заштићено ниским бедемом на југозападној падини и у њему постоји неколико грађевина чија намена није утврђена. Бедеми овог дела града Звечана ојачани су масивним кулама, а на крајњем западном крају се налазио главни улаз у утврђење. У северном делу Звечана је пронађен поџемни лагум који се спустао до извора у подножју брда на коме је град Звечан подигнут, а откривени су остаци једног потенцијалног излаза из поџемних подрума.
Незнатна археолошка истраживања и конзерваторски радови су изведени у периоду од 1957. до 1960. године. Данас је Звечански Град већином у рушевинама, али се на основу неколико кула које су опстале и остатака бедема на врху усамљене узвишице и даље може наслутити његова некадашња импозантност.
Звечанска тврђава је 1990. године проглашена Спомеником културе од изузетног значаја и под заштитом је Републике Србије. Звечанска тврђава је једно од најстаријих утврђења на Балкану.