Светска историја

ЗАШТО РАТУЈУ ИЗРАЕЛ И ПАЛЕСТИНА? Све што треба да знате о крвавом сукобу који траје цео век!

ПОСЛЕДЊИ талас насиља у Израелу и појасу Газе, само је још један од крвавих обрачуна два народа, Јевреја и Палестинаца, који су почели пре више од 100 година.

Овај пут директни учесник је палестински Хамас, коме се прикључио и Исламски Џихад.

До експлозије насиља је дошло после месец дана постепене ескалације напетости.

СУКОБ КОЈИ ТРАЈЕ ВЕЋ 100 ГОДИНА

Велика Британија је преузела контролу над подручјем познатим као Палестина пошто је Османско царство, које је владало овим делом Блиског истока, поражено у Првом светском рату.

Подручје су насељавале јеврејска мањина и арапска већина.

Нетрпељивости су почеле да расту када је међународна заједница дала Британији задатак да у Палестини успостави „национални дом“ за Јевреје.

Јевреји су област сматрали прадомовином, али палестински Арапи су такође полагали право на земљу и успротивили се успостављању „националног дома“.

Између двадесетих и четрдесетих година 20. века, пристизао је све већи број Јевреја – многи су бежали од прогона у Европи и тражили домовину после Холокауста у Другом светском рату.

Све чешће је долазило до насиља између Јевреја и Арапа, али и до напада на британску управу.

Уједињене нације (УН) су 1947. године изгласале да се Палестина подели на две државе, јеврејску и арапску, а Јерусалим је постао међународни град.

Тај план су прихватиле јеврејске вође, али га је арапска страна одбила и план никада није спроведен.

FOTO: Depositphotos

СТВАРАЊЕ ИЗРАЕЛА И „КАТАСТРОФА“

Пошто нису успели да реше проблем, Британци су отишли 1948. године, а јеврејске вође прогласиле су стварање државе Израел.

Многи Палестинци су се успротивили и почео је рат. Учествовале су и војске суседних арапских земаља – Либана, Сирије, Египта, Трансјорданије, Саудијске Арабије, Ирака и Јемена. Стотине хиљада Палестинаца побегло је или је протерано из домова за време овог сукоба. Истовремено између 800.000 и милион Јевреја протерано је из арапских земаља. Њих 600.000 уточиште је нашло у Израелу.

Овај догађај Палестинци називају Ал Накба или „Катастрофа“.

До тренутка када су се борбе завршиле примирјем наредне године, Израел је контролисао већи део територије.

Јордан је заузео територију која је постала позната као Западна обала, а Египат Газу. Јерусалим је био подељен између израелских снага на западу и јорданских на истоку.

Како никада није дошло до мировног споразума – свака страна је кривила другу – деценије које су уследиле донеле су нове ратове и сукобе.

КАКО МАПА ИЗГЛЕДА ДАНАС

У рату 1967. године, током Шестодневног рата, Израел је заузео источни Јерусалим и Западну обалу, као и већи део сиријске Голанске висоравни, Газу и египатско Синајско полуострво.

Већина палестинских избеглица и њихових потомака живи у Гази и на Западној обали, као и у суседним државама Јордану, Сирији и Либану.

Ни њима, ни њиховим потомцима Израел није дозволио да се врате кућама – израелске власти тврде да би то преплавило земљу и угрозило њено постојање.

Израел и даље заузима Западну обалу. Иако се војска повукла из Газе, УН и даље ову област сматрају делом окупиране територије.

Израел за цео Јерусалим тврди да је њихов главни град, док Палестинци проглашавају источни Јерусалим за главни град будуће палестинске државе.

Нови јеврејско-арапски рат избио је 1973. године и познат је као Јом Кипур рат.

Сједињене Америчке Државе (САД) су једна од само неколицине земаља које су признале претензије Израела на цео град.

У последњих 50 година, Израел је саградио насеља на овим просторима, где сада живи више од 600.000 Јевреја.

Палестинци кажу да су та насеља незаконита према међународном праву и да представљају препреку миру, али Израел то негира.

Фото: Твитер/ИДФ

КЕМПДЕЈВИДСКИ СПОРАЗУМ

Мировни процес између два заклета непријатеља, Египта и Израела, покренут је након Јом Кипур рата. Амерички председник Џими Картер позвао је 1978. године египатско и израелско руководство на преговоре у Кемп Дејвиду. После тринаест дана постигнут споразум, који је 1979. потписан у Вашингтону.

Овим споразумом Египат и Израел су признали једни друге, осигурана је међусобна граница, обновњен несметан пролаз кроз Суецки канал. Египат је вратио Синајско полуострво и велику америчку помоћ.

МАДРИД И ОСЛО

На америчку иницијативу у Мадриду је одржана тродневна конференција Израела и Јордана (у саставу јорданске делегације био је ПЛО Јасера Арафата). Током те конференције почели су и тајни преговори у Ослу ПЛО-Израел који су резултирали споразумом који је потписан 1993. године у Белој кући. Две године касније потписан је тзв. “Осло 2” споразум који је требао да замени све дотадашње споразуме. Један од резултата је и убиство Израелског премијера Јицака Рабина које је извршио јеврејски екстремиста.

ИНТИФАДА 2

Као изговор за нову масовну побуну – устанак Палестинаца (која је била увелико припремљена) 2000. године била је изјава потоњег премијера Израела, Аријела Шарона, да се Израел неће одрећи права на Брдо храма, датог током посете остатака јеврејског Другог Храма на Брду храма на коме се налаз Ал Акса џамије треће (после Меке и Медине) свето место муслимана.

Фото: Танјуг АП

ШТА СЕ САДА ДЕШАВА?

Нетрпељивости су често велике између Израела и Палестинаца који живе у источном Јерусалиму, Гази и на Западној обали.

Газом влада палестинска екстремистичка организација Хамас, која се годинама борила против Израела. Израел и Египат чврсто контролишу границе Газе како би зауставили допремање оружја Хамасу.

Палестинци у Гази и на Западној обали тврде да пате због израелских акција и бројних ограничења.

Израелска влада наводи да само делује како би заштитила државу од палестинског насиља (бомбашких и других самоубилачких напада на цивиле и снаге безбедности).

Ситуација се заоштрила од почетка светог муслиманског месеца Рамазана средином априла, уз бројне ноћне сукобе између полиције и Палестинаца.

Претња исељавањем одређених палестинских породица из источног Јерусалима такође је довела до раста напетости.

Фото: ЕПА

ПРОБЛЕМИ ЗБОГ КОЈИХ СВЕТ НЕ СПАВА

Постоји низ питања око којих Израел и Палестинци не могу да се сложе.

Она се тичу судбине палестинских избеглица, јеврејских насеља на окупираној Западној обали, као и начина на који две стране треба да деле Јерусалим.

Ипак, можда најтеже питање од свих је постојање Израела, односно палестинске државе која би требало да буде створена поред Израела.

Мировни преговори се повремено воде више од 25 година, али до сада нису довели до трајног решења сукоба.

Фото: Танјуг/

ХАМАС

Ова палестинска терористичка организација поседује 8.000 – 9.000 ракета домета 30-100 км иранске или источноевропске производње. Под оружјем има пар десетина хиљада људи који су наоружани лаким пешадијским, противтенковским и артиљеријским оружјем.

Фото: Танјуг/AP Photo/Yonatan Sindel

ИДФ – ИЗРАЕЛСКЕ ОДБРАМБЕНЕ СНАГЕ

Војска Израела сматра се за једну од најспособнијих и најјачих у свету (иако далеко заостаје по бројности). Војно способно становништво је од 15-49 година, активни састав има 187.000 војника и 565.000 резервиста. Израел је познат по својој војној индустрији – од пешадијског до артиљеријског наоружања. Такође прави и ратне авионе и бродове, а незванично располажу и нуклеарним оружјем.

БУДУЋНОСТ – ИМА ЛИ МИРА?

Најкраће, мира нема на видику.

Бивши амерички председник Доналд Трамп представио је свој план који је премијер Израела Бењамин Нетањаху назвао „споразумом века“.

С друге стране Палестинци су га глатко одбили, оценивши га као једностраног…

Последњи рат Израел је водио против Хамаса 2008-2009. године-

Преузето НОВОСТИ

Back to top button
Close
Close