ЗА САЈТ СРПСКА ИСТОРИЈА ГОВОРИ НОРВЕШКИ ТЕОЛОГ ЈОХАНЕС СОЛБЕРГ, УСКОРО И У НИШУ

*Теолог Јоханес (Јован) Солберг из Норвешке, већ је посетио Србију (Ниш и Космет). Врло занимљиво је да је Јован изградио православну капелу на свом имању. Изградио је и етно село, односно има регистровано пољопривредно газдинство у којем производи еколошки мед и храну. Такође бавите се  пољопривредом, као и узгојем свиња, расе мангулица а идеја да кренемо са узгојем ове расе потиче из Србије.

ВЕЛИКА ДЕЛА НОРВЕШКОГ КРАЉА ОЛАВА ТРИГВАСОНА И ВЕЛИКИ КНЕЗ ВЛАДИМИР КИЈЕВСКИ – КРШТЕЊЕ РУСА И ПОЈАВА  ХРИШЋНСТВА У НОРВЕШКОЈ СУ ПОСТАКЛА ЈОВАНА НА ОВА ЖИВОТНА ДЕЛА.

-Имали сте прилику да одржите  предавање на међународном скупу на филозовском факултету у Нишу.

Желим да представим однос између краља Олава Тригвасона (962–1000 / 1047) Норвешког и Великог књаза кијевског Владимира (958-1015), и какав утицај је овај однос имао на христијанизацију Норвешке и њених удружених земаља. Према норвешким сагама Олав (Тригвасон) је одрастао као Владимиров усвојени син. Надаље, извори тврде да је Олав допринео Владимовом преобраћању (конвертирању), јер је био један од краљевских посланика код “Грка”. Хтео би да укажем да је труд Олава Тригвасона да донесе хришћанску веру у своју домовину, инспирисан његовим положајем у Владимировом двору, те да је хришћанска култура коју је са собом донео у многим погледима инспирисана Православљем које је познавао од онога што је доживео у “Крштењу Руса” и његовим посетама грчким земљама (=Византији).

Желим посебно напоменути да је утицај преобраћења Светог Владимира на Олава Тригвасона, може бити један од врхунаца у односу Норвешке и православног истока.

Назначићу, дакле, да хришћанско присуство у областима на које је утицала мисионарска делатност Олава Тригвасона није било само православно у смислу да је било пре раскола: хришћанска култура православног истока, позната у Русији и грчка – говорних подручја, а Енглеска (која је била „формално“ православна до инвазије Нормана 1066. године) чинила је велики део христијанизације Норвешке и Скандинавије. Као што сам истакао у овом раду, утицај преобраћења Светог Владимира на Олава Тригвасона, може бити један од врхунаца у односу Норвешке и православног истока. Овај утицај је знатно ублажен након успостављања архиепископије Нидарос уз подршку Хамбург-Бремена 1153. године, када је црквени живот постао регулисан према латинском црквеном праву.

-Да ли сте упознати са чињеницом да се у норвешкој продукцији снима филм о страдању српског народа за  време Другог светског рата у Норвешкој?

Сматрам да је врло важно за све да се истина  о страдању  српског народа за време Другог светског рата  у Норвешкој   не сме препустити забораву. Овом приликом желим да  истакнем захвалност редитељу Кјетилу Палмквисту, прудуценту Бранку Димовићу Димески, као и историчару Кнуту Фловику Тхурасену  на ангажману у изради овог филма.

-Да ли  бисте се одазвали позиву српских историчара да присуствујете међународној конференцији  у Нишу? 

Врло радо бих се одазвао позиву мојих пријатеља и колега из Србије, како бих својим учешћем дао  допринос реализацији  конференције  у Нишу.