Срби Хрватске

За ноћ убијено 91 дете!

У сенци стравичних злочина почињених у концентрационом логору Јасеновац, остало је најмање десетак сличних логора, посебно у првој години постојања Независне Државе Хрватске. Једно од тих места које данас нема чак ни адекватну спомен-таблу је острво Паг у севернодалматинском архипелагу, поред планине Велебит. Ово је један од првих масовних губилишта у НДХ, а највећи масакр одиграо се 14. и 15. априла 1941. када је свирепо убијено 91 дете, 293 жене и 407 мушкараца – Срба и Јевреја.

О мрачној тајни коју ово острво крије, данас сведоче једино два дрвена, православна крста без икаквих ознака. Први се налази на месту где је био логор, а други поред стравичног стратишта, на висоравни Фурнажа. И то је све.

Писмо Колинди

– Оба крста смо поставили 2018. и то након два неуспела покушаја да се врати Спомен-плоча која је 1975. године ту стављена у знак сећања на невино побијене цивиле. Током последњег рата деведесетих та плоча је уништена, а ми смо је у два наврата наново постављали и 2010. и 2013. године. Први пут је скинута већ после три дана, а други пут исте ноћи. Посредством амбасадора у Србији послали смо писмо тадашњој председници Хрватске Колинди Грабар Китаровић, замоливши је да искористи свој политички утицај и ангажује се како би та малена плоча опстала на месту српског страдања као мало, али једино сведочанство о почињеним злочинима. До данашњег дана нисмо добили никакав одговор – прича Душан Басташић, председник Удружења Јадовно 1941, невладине организације из Бањалуке која је успела да пронађе то масовно стратиште, а последњих деценија покушава да отргне од заборава сећање на комплекс логора Јадовно-Госпић-Паг који су претходили “фабрици смрти” у Јасеновцу.

Логор на Пагу формиран је средином јуна 1941. године јер затвор у Госпићу није могао више да прима похапшене Србе и Јевреје.

– Први логораши на Пагу, у ували Слана били су млађи Јевреји који су ту довезени 24. јуна како би изградили бараке за затворенике који ће тек бити доведени. Нада Фојерајзен, заточеница логора у Метајни, која је преживела тај логор, сведочила је да су тог истог дана и жене бродовима превезене од Карлобага, кроз Пашка врата до месташца Метајна. Она је сведочила да су на том путу 44 Српкиње свој живот изгубиле, заклане су и бачене у море у Пашким вратима. Само су Јеврејке доспеле на Паг као прве затворенице логора у Метајни – истиче Басташић.

Указује да су сви каснији логораши бродовима вожени или у северну увалу Слана познатију и као Пашка или Карлобашка слана или око рта Светог Николе, кроз Пашка врата у Пашку слану која се назива још и Суха.

– На острву Паг формирана су три логора који су чинили целину са групом госпићких губилишта. Први у месту Метајна у који су довођене искључиво жене и деца, а престала два на рту Слана. Један је био намењен искључиво за Јевреје, а други за Србе – прича Басташић.

Крвави пир

Објашњава да је за три месеца постојања, кроз пашке логоре прошло око 16.000 људи, а да је најмање 8.000 свирепо убијено.

– Сви су прво одвођен у Госпић, а када тамо више није било место ка логору на острву Паг. Жене и децу су до обале најчешће пребацивали аутобусима, а мушкарци су морали да пешаче око 40 километара до Карлобага где су сви товарени у бродове за превоз песка.

Према истраживању више историчара, од којих су најрелевантнија др Ђуре Затезала у двотомној књизи “Јадовно 1941” и професора Анте Земљара “Харон и судбине”, дата су детаљна сведочења преживелих, али и описивани начини на који су људи убијани на овом острву.

– У Пашким вратима, у мору, између рта Криштофор и рта Св. Никола, далеко од очију јавности, на простору који није видљив ни са обале ни из града Пага, затворенике би товарили на бродове, везали им камен око врата и након тога их бацали у море. Али, највећи масакр се одиграо уочи прославе католичке Велике Госпе, у ноћи између 14. и 15. августа 1941 – прича Басташић.

Када је Италија најавила да ће окупирати Зону 2 којој је територијално припадао и Паг, усташе су одлучиле да расформирају сва три логора, али и уклоне трагове злочина.

– Тог 14. априла највећи део затвореника, укључујући и групу жена и деце која је на острво стигла само неколико дана раније, усташе су потерале на висораван Фурнажу. Почео је крвави пир који је завршен тек следеће јутро. После пар дана с овом места почео је да се шири несносан смрад због чега су мештани острва престали да користе воду из бунара, а рибари да изловљују рибу. Када је италијанска војска преузела контроло над острвом веома, већ почетком септембра те 1941. године су открили више масовних гробница. Уредно су почели да евидентирају сваку ту локацију и ексхумирају посмртне остатке. Све су уредно бележили и фотографисали, тако да је према документима италијанске војне команде пронађено укупно 791 тело међу којима је било 91 дете узраста од пет до 14 година, укључујући и једну бебу, 293 жене и 407 мушкараца.

Страх од заразе

Највише су их пронашли у масовној гробници у месту Малину – 716. Плашећи се заразе одлучили су да сва та тела спале, а пепео врате у те гробнице, додаје Душан Басташић. Наш саговорник је управо захваљујући италијанској грађи, али и истраживањима више српских и хрватских историчара 2017. године успео да открије место на коме је у ноћи између 14. и 15. августа 1941. извршен највећи покољ.

– Успео сам и да у потпуности реконструишем којим путем су жртве одведене на губилиште, па смо 2018. године, њима у част, организовали ходочашће том стазом и постављање Часног крста на месту где је извршен покољ.

Удружење је поставило и други крст – на месту где се некада налазио логор и то су једина два обележја која сведоче о злочину на Пагу. Током постојања СФРЈ, 1975. на Пагу, у ували Слана постављена је Спомен-плоча о злочину кој је ту почињен 1941, али током последњег рата ова табла је уништена.

– У време те Југославије на Паг су довођени школарци, полагани су венци на местима масовних гробница, али од 1991. године хрватске власти на сваки начин се труде да ово стратиште избришу из сећања и историје – закључује саговорник “Вести”.

Спомен – плоча два пута уклањана

Први логораши Јасеновца

Душан Басташић, председник Удружења Јадовно 1941. каже да сви који су преживели пакао “камене пустиње” Пага, транспортовани су бродовима на обалу, до Карлобага, а одатле камионима прво у Госпић, а затим даље.

– Већина је завршила у Јасеновцу и то су заправо били први логораши ове “фабрике смрти”. Мушкарци су такође пребацивани у логоре Крапје и Брочице, а жене са децом су транспортоване у Јастребарско. Одатле је један део пребачен у логор Крушчица код Витеза у Босни, а други у логор Логобрад и логор Горња ријека. Одатле, само један мали број њих спасила је племенита Диана Будисављевић – подсећа Душан Басташић.

Шаранова јама

Душан Басташић каже да највећи број жртава које су усташе извеле из Госпића никада није ни стигао до Пага, већ је одведен у село Велики Трновац, а затим према месту Јадовно и крашким јамама.

– Највећа стратишта су Шаранова јама, јама под Гргиним бријегом и сам логор Јадовно који се налазио у врлетима Велебита. Такође, један део жртава је спроведен према Башким Оштаријама до самог превоја и места Ступачиново које је удаљена око два километра од пута. Ту је успостављен један од седам сабирних логора комплекса логора Госпић-Јадовно-Паг, јер у близини тог логора постоји пет јама у којима су убијане жртве.

У предграђу Госпића, у близини православног гробља села Јасиковац, 1961. године подигнут је централни споменик посвећен жртвама комплекса логора Јадовно-Госпић-Паг.

– И тај споменик је срушен у последњем рату и не постоји политичка воља да се он обнови. Наше удружење је 2017. године недалеко од највећег стратишта, Шаранове јаме поставили Часни крст који је благословио епископ горњокарловачки Герасим. Идеја је да на том месту направимо и капелу. Идејни нацрт за ову црквицу је урадио наш чувени архитекта Предраг Пеђа Ристић још 1985. Његов син Сава је управо по том нацрту направио комплетан пројекат који смо 2017. године, уз сву другу потребну документацију послали надлежном министарству културе Хрватске. До данас нисмо добили никакав одговор. Ипак, владика горњокарловачки Герасим последњих месеци улаже надљудске напоре и верујем да ће успети да се на овом месту подигне капела – прича председник Удружења Јадовно 1941, Душан Басташић.

Извор: https://www.vesti-online.com/

Back to top button