Влада Илић (рођен 1882 , Власотинце, Кнежевина Србија — умро 3. јул 1952., Београд, СФР Југославија), био је српски индустријалац, председник београдске Индустријске коморе и Централне индустријске корпорације Југославије, градоначелникБеограда од 10. јануара 1935. до 13. септембра 1939. године. Створио је пословну империју, која је имала у свом поседу 17 фабрика већином из текстилне бранше (штофаре), Електрично предузеће Србија и бројне некретнине.
Влада Илић је од 10. јануара 1935. до 13. септембра 1939. године био градоначелник Београда. На тој функцији показао се изузетно способним за вођење јавних послова. Као градоначелник, Илић је извршио крупне реформе у градској општини, умањио цену електричне енергије и на тај начин утицао на развој занатских радионица; средио је финансијске прилике у градској општини у трошаринској политици тиме омогућивши јавне радове великих размера. Ангажовао се на решавању социјалних проблема, изградњи радничких станова, здравствених установа и дечјих прихватилишта, школа, уклањању баруштина, изградњи паркова.
На самом почетку његовог мандата свечано је отворен нови висећи мост преко реке Саве који је понео име „Мост Витешког краља Александра I“, који је један од најлепших мостова саграђених у Југославији у 20. веку. Такође на самом почетку његовог мандата отворен је и мост преко Дунава, који је спојио Београд и Панчево, друмско-железнички мост који је понео име „Краљ Петар II“.
Преко њега је прошла и нова железничка пруга, чија траса је полазила са Главне железничке станице, па Карађорђевом улицом уз реку Саву ишла испод Доњег града Београдске тврђаве, а затим обалом Дунава, где се налазила индустријска градска четврт, и поред Илићеве текстилне фабрике излазила на нови мост и даље за Панчево.
За време Илићевог мандата отворена је трамвајска линија од Београда до Земуна, подигнуто је Старо сајмиштена левој обали Саве, започета изградња Храма Св. Саве, подигнута Главна пошта, изграђени нови путеви и тргови, отворен золошки врт и др. Сам золошки врт је 11. јула 1936. године од својих пара и на свом имању основао Влада Илић. Врт је тада био двоструко већи него данас и простирао се све до Небојшине куле.
Владу Илића су ухапсиле нове револуционарне власти марта 1945. године и извеле на суђење још док се Други светски рат није завршио. Осуђен је, 26. марта 1945. од стране Војног суда Команде града Београда решењем под ознаком 333/44, а неколико дана касније, 5. априла 1945. је и Виши војни суд донео пресуду која носи ознаку 237/45. У обе пресуде као главна кривица Влади Илићу је наведена да су његове текстилне фабрике радиле током рата и на тај начин јачале ратни потенцијал окупатора, а глави разлог је била намера нових власти да конфискују целокупну његову имовину.
То је урађено за мање од две године на суђењу, 17. јануара 1947. године пред Среским судом за Рејон Град Београда, који је донео пресуду решењем под ознаком 153/42-02 и чиме је целокупна његова имовина конфискована.
Окружни суд у Београду је фебруара 2009. усвојио захтев за рехабилитацију Владе Илића и ништавном прогласио пресуду Војног суда из 1946. године.
Извор – Делом коришћена Политика, Славко Трошељ, 11. април 2010.
коришћена Википедија
