УСКОРО ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ ,,ТРИ СИЋЕВАЧКЕ ИКОНЕ“
Рад на снимању документарног филма "Три сићевачке иконе" Благословио је Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. Арсеније.
Циљ нам је да се о овим чудотворним иконама чује и сазна нешто више о њима широм Србије и да имамо видео запис. У филму о иконама ће говорити игуманија манастира Св. Николе мати Вероника, игуманија манастира Св Петке Иверице мати Анастасија, рестауратор проф. Франц Цурк и мастер конзервације и рестаурације Марија Цурк.
Филм је у режији Ђорђа Бојанића, уредника сајта Српска историја и ђакона Дејана Јовановића. Наратор је Бобан Коцев, водитељ радиа Глас Епархије нишке.
У филму чућемо шта каже рестауратор икона проф. Франц Цурк, конзерватор, саветник и професор на више факултета. Дуго година радио конзервацију и рестаурацију икона у манастиру Хиландар. У рестаурацији иконе Св.Јована и фрески у манастиру Св.Николе помогла му је и ћерка Марија, мастер конзервације и рестаурацију. Доста тога су занимљивог рекли, наглашава Ђорђе Бојанић.
Чућемо игуманију манастира Св. Николе Веронику која је доста чињеница испричала у вези сићевачке Богородице и иконе Св. Јована Крститеља.
Како нам у филму преноси мати Вероника, сматра се да је чудотворна икона Св. Јована Крститеља помогла обнови манастира, да икона добротом побеђује. Игуманија мати Вероника икону је пронашла прашњаву у олтару манастира који је и сам био оронуо и запустео. По њеним речима, икону су у литијама носили око манастира и молили се за спасење народа у овим тешким временима. Иначе, мати Вероника се молила над иконом за поновно покретање и обнову манастира. Молитва је услишана, и од тада обнова манастира је ишла убрзаним током. Јављали су се донатори и добри људи који су пружили помоћ. Сада манастир изгледа предивно са прекрасном околином, наглашава Ђорђе Бојанић.
По предању, село Манастир где се налази манастир Св Николе је настало у 13. веку када је Свети Сава 1234. год на путу за Цариград у Сићевачкој клисури „попио и благосиљао“ сеоско вино. Претпоставља се да је старо село временом расељено, а данашње село Манастири настало је почетком 18. века од „збегова“. Иначе сам манастир помиње се у Турском попису из 1498. године. Посвећен је светом Николи, а данашњи манастир је обновљен или изграђен у првој половини 19. века, захваљујући прилозима мештана, преноси Ђорђе Бојанић.
Мати Вероника је пре службе у манастиру Св. Николе службовала у манастиру Пресвете Богородице у Сићеву па ћемо од ње сазнати и о чудотворној икони Мајке Божје Сићевачке. Икона је настала у 19 веку у Русији, а у Ниш је стигла са монасима који су избегли 1917. године после Октобарске револуције. Донео ју је монах који се њеним чудотворним дејством излечио, преноси Ђорђе Бојанић.
Занимљива је и прича игуманије манастира Св. Петке Иверице у Островици мати Анастасије о икони Свете Петке Иверице.
Ово је некадашњи једини војни манастир у Србији. Овај манастир привлачи све више гостију који желе да се поклоне чудотворној икони Свете Петке Иверице. Икона је реплика иконе из цркве Христа Спаситеља из Москве, која је на жалост спаљена, преноси Ђорђе Бојанић.
Верује се да је манастир добио назив „Иверица“ јер су га обновили грузијски монаси из манастира Ивириона са Свете Горе, крајем XIV или почетком XV века. Током турског ропства, када су Турци порушили манастир, дванаест живих невеста у венчаницама су закопали у његовом дворишту.
Приликом изградње новог манастира, пронађена су њихова тела. Данашњи манастир Св. Петке у Островици је обновљен 1896.године. Подигли су га војници инжињерске јединице српске војске који су припремали терен за прокопавање железничког тунела и пролаза кроз Сићевачку клисуру, и то у славу срећног спасења Врховног Команданта краља Александра I Обреновића. Храм је освећен 1898. године и све до Мајског преврата 1903.године био је у поседу војске Краљевине Србије. Верску службу су вршили војни свештеници, а манастир се звао Краљевски српски војни манастир Света Петка Иверица. У историји Српске Православне Цркве није познат још један овакав пример, преноси Ђорђе Бојанић.
Ако све иде по плану овај документарни филм моћи ће да се погледа средином септембра. Филм није финансиран или дониран, то је наша добротворна мисија, жеља и остварење, наглашава Ђорђе Бојанић.
Фотографије са снимања
