УДРИ, УДРИ, АЛ’ ЉУБИЋЕШ ТИ МОЈУ РУКУ ЈЕДНОГ ДАНА! ( Зашто је прота Стева ошамарио свог ученика Гаврила Дожића ) +++
Аутор – Зорица Пелеш
Прота Стева Димитријевић је од првог тренутка заволео младог монаха Гаврила Дожића и из манастира Сићево га је, по препоруци једног пријатеља свештеника из Ниша, одвео у Призренску богословију, не тражећи зато дозволу Туторства Симе Игуманова из Београда.Тада није ни слутио да ће он свом вољеном ученику Гаврилу држати посмртни говор.А за професора нема веће туге него када он испраћа свог ученика уместо да је обратно.Ево још једног Протиног присећања на патријарха Дожића из времена када је био ђак Призренске Богословије и када се потукао са једним Шиптаром:
„У њему се развијао србизам, тежња за ослобођење, а мржња против угњетачке нације до нетрпељивости. Једном га такви осећаји умало нису стали живота. Пошао је са друговима у школску башту и виноград више Призрена. На уској стази над потоком више цркве Св.Спаса сусрео се са муслиманским младићем и нису један другом хтели да се склоне с пута. Гаврило шчепа противника, обори га и почну се ваљати низ брдо. У том ваљању муслиман извади каму из ногавице и зарије је Гаврилу у бутину. Док се га снели у школску болницу и стигао лекар, завезана ногавица учинила је се као тулум пун крви. Једва је спасен. Онда му је начета дотле бујна снага, зачетак његових доцнијих слаботи проузрокованих великим страдањима приликом интернирања у Првом светком рату, дугогодишњег заточења у Другом светском рату, малтретирања и вучења из лошега у гори концентрациони логор…“
Протина најмлађа сестричина, рођена Призренка, проф.Надежда – Нада Прљинчевић ми је испричала како је једном дошла код ујака Стеве негде око поднева на његову славу и тамо затекла патријарха Гаврила. Патријарх је увек волео да дође пре свих и да се исприча са својим вољеним професором.Патријарх јој је тада испричао како га је њен ујак, прота Стева, видевши га онако крвавог, када су га другови донели у школску болницу,од силног шока и страха ошамарио. А он му је на тај шамар узвратио речима:
„УДРИ, УДРИ, АЛ’ ЉУБИЋЕШ ТИ МОЈУ РУКУ ЈЕДНОГА НАДА!“
Бака Нада ми је рекла да је била запрепашћена, јер зна да то није манир њеног ујака, а њено запрепашћење је било још веће када јој је патријарх Гаврило рекао да је он неизмерно захвалан њеном ујаку Стеви, а свом вољеном професору, због тог шамара, јер га је он начинио правим човеком.
***
На фотографијама је претужни Прота Стева ( десно стоји) над вечно уснулим својим вољеним учеником Гаврило. На другој фотографији је црква Св.Спаса у Призрену коју су Крвожедни Арнаусти спалили са осталим србским светињама и оставили само зидове.На трећој фотографији су патријарх Гаврило и Прота ( стоји иза њега) у Сремским Карловцима , са члановима Главног одбора за подизање Храма Светог Саве.
Аутор – Зорица Пелеш, публициста и аутор књиге ПРОТА СТЕВАН ДИМИТРИЈЕВИЋ АНЂЕО БОЖЈИ ЗА ЈУЖНУ СРБИЈУ.