ТРИЈУМФ ДУШЕ ПАТРИЈАРХА ГАВРИЛА ОМЛАДИНА У ЦРНОЈ ГОРИ БИЛА ЈЕ ЗА СЈЕДИЊЕЊЕ СА СРБИЈОМ

Аутор – Зорица Пелеш

(Наставак говора проте Стеве Димитријевића над одром његовог ученика патријарха Гаврила Дожића).

У свом говору над одромом свог вољеног ученика Гаврила, прота Стева се дотакао и уједињења Србије и Црне Горе после Првог светског рата:
„После ослобођења настало је у Црној Гори велико политичко врење и размимоилажење у мишљењу. Омладина је била за безсуловно сједињење са Србијом. Митрополит Гаврило је у тој мисли предњачио. Образовао је са једномишљеницима својим Народни одбор на Цетињу, кији је упутио народу позив за сједињење са Србијом. Последица овог позива била је Велика народна скупштина у Подгорици, у коју је ушао и митрополит Гаврило са два мандата.

Скупштина је на дан 17-новембра 1918. године једногласно донела одлуку о сједињењу Црне Горе са Србијом, а преко ње са осталом браћом Србима, Хрватима и Словенцима у једну државу. Скупштина је још изабрала 18.посланика, који ће на челу са митрополитом Гаврилом Дожићем, који ће однети у Београд одлуке Велике народне скупштине и адресу скупштинску. Ово је био тријумф душе и сатисфакција за дотадање патње и страдања блаженопочившег патријарха.

Када је умро достојни архипастир црногорски Митрофан Бан, Архијерејски сабор уједињене Српске православне цркве изабрао је митрополита Гаврила 17.новембра 1920. године за митрополита Црногорско- Приморске митрополије.. На новом положају, у престолном граду Црне Горе, митрополит Гаврило учествовао је и помагао све просветне, опште – културне и хумане установе и речју и делом. Велики пријатељ Богословског факултета где год се о њему повела реч, он је из сопствених средстава основао Потпорни фонд за студенте његове, а и други фонд Владике Рада при митрополији на Цетињу.

Као члан Светог Архијерејског Сабора уједињене Српске Цркве и извршеног стања његова, Светог Архијерејског Синода , он је искуством својим ,и ближим познавањем уређења и неколико других обласних православних цркава, радио и учествовао у изради закона и уредаба за учење уједињене, и у опште консолидовања једноликости из шест бивших посебних законодавстава и уређења српских обласних цркава.“