Тешки и тужни дани у нишкој војној болници, на које подсећа споменик умрлим тифусарима изграђен 1915.
Приредио Ђорђе Бојанић
У Војној болници у Нишу 1914/1915… болеснике су довлачени транспортним средствима на најпримитивнији начин. Из заробљеничког логора у Граду, из свију нишких болница, чим би се утврдио нов случај пегавца, није се чекало ни тренутак, нити се претходно питало да ли има постеља или места, сместа су трпани оболели, најчешће најтежи са великом ватром, на волујска кола .
Преко нишке разривене калдрме, раздрузгани на голим даскама, без сламе и простирке, болесни су транспортовани кроз целу варош, управо по њеној дужини, преко Стамбол капије право у „Ћеле-кулу“.
На прелазу из 1914. и у 1915. години стање у Моравској сталној војној болници, резервним боницам и граду Нишу било је у потпуности хаотично.
Од 14. јула 1914. до 1. априла 1915. променила су се петорица управника болнице. Двојица су била заражена пегавцем, а један је умро. Зараза је покосила особље болнице: од 35 болесних лекара, њих 13 је заражено пегавим тифусом, а тројица су умрла.
Тројица лекарских помоћника су оболела, један је умро. Од 11 медицинара, њих десеторица су оболела.
Од 18 апотекара и апотекарских помоћника, смрт је однела једног. Болничари су десетковани. У једном тренутку половина их је била болесна (382 од 625), а 41 је умрло.
О тешком кадровском стању у болници, приликом посете Нишу, почетком марта 1915, пуковник Хантер је забележио; о 956 оболелих брину свега двојица лекара! У војној болници је на 200 кревета лежало чак 700 пацијената.
Коришћена литература:
Др Сретен Миленковић, др Милорад Димић, 125 година Војне болнице у Нишу, Ниш:Војна болница;Зрењанин Југоремедија; Бечеј:Пролетер, 2004 (Бечеј Пролетер).
Павловић Б. Стална војна болница у Нишу (1878-1918),: 110 годишњица Војне болнице у Нишу (1878-1988). Војна болница. Ниш, 2960, 1988.
Приредио Ђорђе Бојанић
