Како су настајали Српски устави кроз историју Србије. Српски устави и „Личне карте“ свих српских устава од 1835 године
Српски Устави из 1835. Службени назив: Устав Књажевства Сербије Тзв. Сретењски устав
Важио: 15.02.‐11.04. 1835.
Има 142 члана. Словио за „сувише либералан“. Најкратковечнији српски устав (важио 55 дана).
Српски Устав из 1838. Службени назив: Султански хатишериф истекши око половине шевала 1254 садржавајући устав, даровани његовим височеством житељима његове провинције Сербије Тзв. Турски устав
Важио: 1838‐1869
Није био подељен на чланове и писан у првом лицу једнине, али су га каснији преписивачи поделили на 66 чланова. Најдуговечнији али и најмање поштовани српски устав. Једини који је донет ван граница Србије.
Српски Устав из 1869. Службени назив: Устав за Књажевину Србију Тзв. Намеснички, Духовски или Тројички устав
Важио: 1869‐1888 и 1894‐1901
Имао 133 члана. Конзервативци га сматрали нелегалним и сувише либералним, а либерали превише компромисним.
Српски Устав из 1888. Службени назив: Устав за Краљевину Србију Тзв. Радикалски устав
Важио: 1888‐1894 и 1903‐1918 (са изменама из 1903)
Имао 204 члана. Сматра се најдемократскијим српским уставом и једним од најнапреднијих грађанских устава у Европи тог доба. Њима је уведена права уставна и парламентарна монархија у Србији.
Српски Устав из 1901. Службени назив: Устав Краљевине Србије Тзв. Априлски или Октроисани устав
Важио: 1901‐1903
Имао 107 чланова. Изражавао конзервативне идеје Напредне странке и аутократске тежње краља Александра Обреновића.
Српски Устав из 1903. Службени назив: Устав за Краљевину Србију
Важио: 1903‐1918
Имао 204 члана. Представља делимичну измену и допуну Устава из 1888. године, у складу са демократским променама насталим после Мајског преврата 1903.
Устав Краљевине Срба Хрвата и Словенаца из 1921. Службени назив: Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Тзв.
Имао 142 члана. Први устав Југославије. Краљевину СХС установио као уставну, парламентарну и наследну монархију са централистичким уређењем.
Устав Краљевине Југославије 1931. Службени назив: Устав Краљевине Југославије Тзв. Септембарски или Октроисани устав
Важио: 1931‐1945
Имао 120 чланова. Краљевину Југославију дефинисао као уставну али не и парламентарну монархију. Увео принцип ограничене уставности. Практично престао да важи још 1941. године.
Устав Народне Републике Србије из 1947. Службени назив: Устав Народне Републике Србије
Важио: 1947‐1963
Имао 160 чланова. Први комунистички устав Србије. Први устав који је Србију дефинисао као републику. Настао на основу Устава ФНРЈ из 1946. године. Његове измене почеле већ 1950. године.
Устав Социјалистичке Републике Србије из 1963. Службени назив: Устав Социјалистичке Републике Србије
Важио: 1963‐1974
Имао 237 чланова. Представља усклађивање уставности СР Србије са Уставом СФРЈ из исте године. Даље учвршћивао федерализацију и самоуправљање.
Устав Социјалистичке Републике Србије из 1974. Службени назив: Устав Социјалистичке Републике Србије
Важио: 1974‐1990
Имао 434 члана. Настао као део усклађивања уставности СР Србије са Уставом СФРЈ из 1974. године. Представља врхунац утемељивања самоуправљања. Србија овим уставом добија две аутономне прокрајине САП Косово и САП Војводину, са својим сопственим уставима и елементима државности, којима неможе да управља а постаје зависна од њихових одлука.
Устав Републике Србије из 1990. Службени назив: Устав Републике Србије
Важио: 1990‐2006
Има 136 чланова. Представља раскид са Југословенском и српском уставношћу из 1974. године. Дефинише Србију као уставну и парламентарну републику. Донела га једностраначка скупштина а увео је вишестраначки политички систем. Одузео елементе државности Косову и Метохији и Војводини.
Устав Републике Србије из 2006. Службени назив: Устав Републике Србије
Важи од 8.11.2006.
Има 205 чланова. Важећи устав Србије. За његово увођење гласало је на референдуму 53,4 % бирача. Први устав Србије као независне државе после 103 године.
Извор: Башта Балкана (Текст „Сви Српски Устави“ је као антрафиле публикован у ревији „Историја“ и настао је као део научно-истраживачког рада Фонда „Принцеза Оливера“)
