Ђорђе Бојанић Манастири Православље Средњовековни градови

СВЕТИ АРХАНГЕЛИ КРАЈ ПРИЗРЕНА… кроз фотографије

Ђорђе Бојанић 04.05.2016

СВЕТИ АРХАНГЕЛИ КРАЈ ПРИЗРЕНА... кроз фотографије

Приредио Ђорђе Бојанић

Манастир у клисури Призренске Бистрице код Призрена, задужбина цара Душана.

Монументалан манастирски комплекс, опасан масивним зидом, грађен је од 1343. до 1352. године, а обухватао је цркву Св. Арханђела, цркву Св. Николе, конак, библиотеку, болницу, трпезарију и друге објекте. Тешко је страдао кад су Турци 1455. заузели Призрен, а потпуно је запустео у другој половини XVI века. Разношење камена за градњу Синан-пашине џамије у Призрену (XVII в.) убрзало је пропадање манастира, сада у рушевинама које су конзервиране.

ДУШАНОВ ВИШЕГРАД

Вишеград (Призренац) је утврђење која се налази 3 km југозападно од Призрена у клисури Бистрице које је цар Душан (краљ1331—1346, цар 1346—1355) проширио до саме реке и у том делу је од 1348. до 1352. године подигао своју задужбинуманастир светих Архангела. Тврђаву чине два дела:

Горњи Град, на врху клисуре
Доњи Град, уз саму Бистрицу

ДОЊИ ГРАД УЗ САМУ БИСТРИЦУ

У Доњем Граду је смештен манастирски комплекс светих Архангела са двема црквамапосвећеним светим Архангелима и светом Николи, конаком и пратећим објектима. Данас је целокупан простор Вишеграда у рушевинама.

Остаци живописа, који је заједно са мозаичним патосом рађен током 1351. године, и камене пластике Светих Архангела, који су 1927. године скунути са локалитета и пренети у депое тадашњег Музеја Јужне Србије, данашњег Музеја Македоније, током великог земљотреса 1963. били су затрпани и додатно оштећени, а затим поново откопани и, колико се могло, санирани. Почетком 90-их година 20. века, били су понуђени Републичком заводу за заштиту споменика Србије, уз услов да Завод, као прималац пошиљке, обезбеди превоз, али је услов – одбијен (!), а материјал је остао у Скопљу. Тако је пропуштена прилика да се у Србију врати јединствена збирка уломака архитектонске и рељефне пластике, као и велик број фрагмената и једино познатог каменог пода, украшеног интарзијом од мозаика и фрагмената фресака.

ДУШАНОВА ГРОБНИЦА

Мошти цара Душана открио је 1927. велики научник и богослов професор Радослав Грујић приликом ископавања манастира Свети Арханђели код Призрена. Данас налазе у посебном саркофагу у београдској цркви светог Марка.

После најаве Патријаршије СПЦ (где су мошти биле чуване у тајности) да ће мошти цара Душана 18. маја 1968. бити свечано пренете у Цркву светог Марка завладала је паника. Тадашње власти СФРЈ ову вест су сазнале из листа „Православље“, само неколико дана пре свечаности и панично послале агенте верских комисија да истраже „сумњиву акцију“. Њихови извештаји сведоче о непријатном изненађењу партијских апаратчика који нису ни знали за постојање Душанових моштију.

Присуство 6.000 верника изазвао велико узнемирење власти СФРЈ и код комуниста.

Мермерна плоча на месту Душановог гроба.

Над празном Душановом гробницом је 1965. године постављена мермерна надробна плоца, коју су албански екстремисти порушили током Мартовског погрома, оскрнавивши при томе саму гробницу. Током XX века је у манастирском комплексу био постављен и споменик Душану Силном, који је такође уништен након доласка снага КФОРа.

Обнова манастира је почела тек у ново доба, 1995. године, да би, током страдалне 1999. године и мартовског погрома 2004, светиња до краја изгорела. Данас у овој древној светињи живи и обнавља је архимандрит Михаило, под заштитом немачких снага КФОР-а.