Лоза која расте из камена преко ОСАМ ВЕКОВА – чудо скоро као чудо Благодатног Огња у Јерусалиму!
Једна од највећих је, свакако, лоза Св. Симеона Мироточивог, која је израсла из гробног камена саркофага у коме је почивало свето тело Немањино пре но што га је Св. Сава пребацио, 1208. године, у Србију, у Студеницу, да би над њиме измирио завађену браћу.
УПУТСТВА НЕПЛОДНИМ СУПРУЖНИЦИМА ПРИКУПЉЕНА ИЗ СВЕТОГА ПИСМА
На јужној страни саборне Хиландарске цркве сваком поклонику пада у очи високо узрасла и снажно разграната винова лоза, полегла по својој пергули. Њено стабло долази из зида, на метар и по одстојања од земље, из гроба светог Симеона Мироточивог (Стевана Немање), који се налази поред истог зида, са унутрашње стране храма.
Хиландарско предање о тој лози каже следеће: „Кад је од смрти Светог Симеона (13. фебруара 1200) протекло седам година и када је Свети Сава дошао из Карејске испоснице у манастир да би припремио пренос моштију Светог Симеона у Србију, ради мирења завађене му браће, онда су хиландарски монаси неутешно плакали. Тада се Свети Симеонјави на сну игуману Методију и каже му да је потребно да његове мошти буду пренете на родну груду, али да ће, за утеху, хиландарском братству, из празног гроба његова изнићи лоза, и док она буде рађала, дотле ће и благослов његов на Хиландару да почива”.
Да се та лоза одржала и до дапнас, и да сваке године без изузетка богато рађа, иако јој се, сем орезивања, никаква друга нега не указује, нити се какве мере против филоксере или других болести и штеточина предузимају – представља велико чудо Божије, и тиме велику моралну утеху и духовно бодрење за наше хиландарско братство, а и за све верујуће Србе.
Али та лоза није само по томе изузетна. Она има и једно друго својство – од њеног плода разрешује се неплодност супружника, који са вером и молитвом прихвате ово чудотворно средство.
Најстарије сачувано предање о овоме потиче из 1585. године, када је један Турчин довео свог сина првенца да би га оставио у Хиландару на службу Богу, јер га је добио, као и другу своју децу, по употреби грожђа светог Симеона.
Од онда до данас, наш свети манастир непрестано дели поклоницима, или доставља поштом онима који се писмено обрате, ово чудотворно грожђе.
Некад су из Русије долазили поклоници у масама на Свету Гору и ово грожђе много тражили. Данас је потражња за њим са свих страна из Грчке, јер су, нарочито у последње време, резултати од његове употребе задивљујући.
Овде је вредно навести један случај, поучан за оне који једном буду хтели да користе грожђе Светог Симеона. Реч је о госпођи Катарини Р. из града Солуна, која је предложила свом мужу да траже из Хиландара грожђе Св. Симеона. Али, овај на то није пристао, јер му недостајаше вера. Међутим, његова супруга постара се сама да до овог грожђа дође и почне да поступа по упутству о употреби, вршећи и део обавеза, које је према упутству требао да обавља и њен супруг, када их је Господ благословио првим зачећем. Ова жена је поверила своме мужу како је поступила и та је породица остала потом из благодарности у сталној вези са нашим манастиром.
И Срби из ранијих времена, онда када су се хиландарски монаси кретали кроз свој народ, знали су за ово чудотворно грожђе. У нашем Хиландару има још и данас старих штампаних упутстава о употреби његовој. Али, последњих деценија оно није тражено, а нове генерације о њему више не знају.
Кроз приказивање филма о Хиландару, наши сународници, и у Отаџбини и заграничној дијаспори, сазнали су опет све о лози св. Симеона. Први који је, после гледања тог филма, затражио грожђе са те лозе, а потом заимао пород, био је брат Никола Ђ. из Вустера (Енглеска).
Како јс сада учестала потражња за светим грожђем и са српске стране, то је Управа нашег манастира одлучила да обнови и у новој форми изда оно старо Упутство о употреби овог чудотворног грожђа.
С обзиром да су људи нашег времена ослабили вером, а свако чудо, па и ово које се појављује кроз грожђе Св. Симеона, захтева јаку веру, то је пре употребе овог чудотворног плода потребно себе на том плану припремити. Ево и једног искуства у вези с тим: „Недавно се, опет у Солуну, десио овакав случај: Један свештеник који није имао порода, узео је при пролазу кроз наш Хиландар, свето грожђе, али је одуговлачио са његовом употребом. Једног дана га замоли нека његова парохијанка, да јој набави исто грожђе, а онјој радо уступи своје. Неко време после тога, једне недеље по Светој литургији, ова жена сва озарена радошћу, захвали се поменутом свештенику поново на овом дару… Да сам имао њену веру, и ја бих данас имао порода”, рекао нам је недавно тај свештеник, када је опет пролазио кроз наш манастир.
Од Светог писма нема бољег уџбеника за учење вере, нити од свакодневног живота бољег терена за њено практиковање. Господ наш, Исус Христос, у време свог бављења па земљи, питао је увек онога на коме је чинио чуда исцељења: „Верујеш ли?” Или би после исцељења рекао дотичном: „Вера твоја помаже ти!
Дакле, наша вера је увек предуслов, да би Господ учинио на нам Своје.
Ми стога препоручујемо, у овом правцу, читање 11. главе у Посланици Јеврејима, где се нарочито о вери, њеној моћи и њеном значењу у нашем животу говори. Такође читати и упоредна места, наведена са стране поменутог текста.
Али како нашу веру подржава и умножава усрдна молитва, то и њој треба посветити нарочиту пажњу. Они који у молитвеној заједници са Господом живе, узимају Његова обећања и из Светог писма, као на пример: „Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се” (Мат. 7, 7). Или: „ Све што иштете у својој молитви, верујте да ћете примити, и биће вам” (Марко 11, 24). И, траже од Господа – али упорно! – да ова обећања на њима испуни. И он то увек и радо чини, као Отац наш небески, јер нам Господ Исус на једном месту у светом Јеванђељу каже: „Кад дакле ви, зли будући, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ће више Отац наш небески дати добра онима који Га моле” (Мат. 7, 11).
И наши свети оци, Симеон и Сава, били су јаком вером покренути да напусте светску славу и дођу на Свету Гору, да би из свог Хиландара, опет са вером, препородили цео свој Српски народ, служећи му и до данас пред Господом. Нека би они и вама бесплодним супружницима били пример и подстрек у вери, код остварења ваше родитељске чежње за породом. Молите се њима да подрже вашу веру и допуне вашу молитву својим заступством пред Престолом Свевишњег Животодавца.
Они који желе да, по Божијем благослову, имају плод утробе своје, треба да се обрате молитвама св. Симеону Мироточивом, који је био подвижник Свете Горе Атонске када је оставио своје царство српско; који је сазидао манастир Хиландар у коме је, после многих и великих трудова, а богоугодна живота и умро, те за то добио дар од Бога дар да чини чуда -да дреши неплодност оних супружника, који вером њему прибегавају. Тога ради, бере се грожђе и гранчице са оне винове лозе, која је чудним начином израсла из самог гроба Св. Симеона. У једном следовању су три зрна грожђа и једно парче од орезане лозе. Ово се парче ставља у пола оке (650 грама) освећене воде и од исте узимају оба супружника да пију пре сваког јела за 40 дана. Потом узима супруг једно зрно грожђа, а супруга остала два.
За ових 40 дана, супружници треба да испуњавају следеће правило:
– Да једу само посну храпу и да чине свакодневно по педесет поклона, 25 ујутру са молитвом: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј нас”, и 25 увече са молитвом: „Преподобни оче Симеоне, моли Бога за нас”. Ко жели може и да удвоји поклоне, тј. да дода још педесет поклона дневно са молитвом: „Пресвета Богородице, спаси нас”. За све то време треба да се супружници од своје супружничке постеље уздржавају, а по истеку тих четрдесет дана, супружници су дужни да се исповеде и причесте тајном Светог причешћа, и тада ће им Господ, по вери њиховој с благословом својим даривати плод утробе њихове.
После зачећа, за сво време трудноће и дојења детета, супрузи су дужни да потпуно прекрате супружпичке сношаје и да живе у чистоти. Из живота пророка Самуила видимо, да је мати његова Аиа три године дојила свога сина Самуила, живећи сво то време одвојено од супружничке постеље у чистоти, а затим имала још деце и ако су је сви сматрали да је неплодна, јер „где хоће Бог, тамо се побеђују природни закони”, а рађање деце је дар Божији, а не људски проналазак, јер Господ вели: „Ја сам онај који ствара човека и гради дух у човеку”. Апостол заповеда родитељима да бивају у посту и молитви и, да супружничка задовољавања потчињавају вишим циљевима, да би имајући жене били, као да их и немају (Коринћани 1. посл. ст. 57).
Затим наглашава супружницима: да не буду робови тела, него духом да ходе, јер сви Хришћани призвани су од Бога, не у нечистоту, већ у светињу.
Погледајмо животиње, које по закону природе, који им је дат од Бога још при стварању целог света, до данас строго чувају тај закон у апсолутној тачности, јер после зачећа плода не дозвољавају сношај, не само после раскрштања са бременом, него и за све време дојења. А човек, као што и сами видите, постаје по неки пут гори од скота и подајући се страсним пожудама, заборавља на своје достојанство, које му је дано од Бога, који га је створио по својој слици и своме подобију, те нарушава закон Божији повредом природе и изазива тиме на своје потомство праведни гнев Божији. Последице праведнога гнева Божијег су још и следеће: неверство супружника, растројство и свака беда, неизлечиве болести од којих деца пате, рана и превремена смрт мужа или жене, као и миле им деце. Ко би још могао изређати ужасне појаве гнева Божијег над супружницима, који изгубе страх Божији и пођу путем телесног умовања, које је непријатељ Богу, и над онима који се покоравају Богу и његовом закону. Такви убијају себе, пород свој и потомство своје све до трећег или четвртога појаса и лишавају себе, за павек, царства небеснога.
Супружници су дужни и пре разрешења њихове неплодности, да строго пазе и чувају правила црквена, која су за супружнике установљена, а на име: супружанске постеље треба да буду једна од друге одељене у ноћи уочи празника и недељних дана, уочи среде и петка, за време сва четири поста, које је црква установила, а нарочито за време свете Велике Четрдесетнице, тј. Великог Поста. Остало, пак, време могу у чедности и страху Божијем употребити на супружнички живот, јер је Господ дао човеку жену као помоћ за заједнички живот, и благословио их, и рекао им: ,,Растите и множите се”, али не ради пожудног сладострашћа, које не зна ни времена ни мере у својој неуздржљивости.
Стога вас молимо благословени Хришћани, духовна чеда наша у Христу Исусу, и љубазна браћо по крштењу: “Чувајте своје свето супружанство у свакој чистоти и правди Божијој, следујући свима заповестима Божијим, и тада ће Небесни Лекар душе и тела разрешити вашу неплодност и увидећете на породици својој благослов Вишњега. А за чињење дела милосрђа вашега према сиромашној браћи Христовој, не само да ћете добити дар рађања деце, већ ћете наследити Царство небесно, које је обећано онима који Бога љубе, и бити у заједници са свима онима, који угодише Богу делима милосрдним, у чему нека нам помогне истинити Господ паш Исус Христос, заступништвом Пречисте и Преблагословене Матере Његове Деве Марије, молитвама Светог Симеона Мироточивог чудотворца и свих светитеља Атонских, да сви наследимо блажени крај Живота, и пређемо из овог привременог живота у вечни, где ћемо овека прослављати Најсветије Име Пресвете, Живоначалне и нераздељиве Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, коме некаје славау све векове. Амин “.
