Занимљивости

Студенти историје са југоистока Србије незадовољни предложеним реформама наставе овог предмета у средњим школама

Студенати департмана за историју Филозофског факултета у Нишу, доставили су саопштење са 53 потписа, са председником Савеза студената тог факултета на челу, у комке изражавају незадовољство предложеним реформама које се одосне на садржај наставе у гимназијима и средњим школама. Истовремено се позивају колеге са других факултета у Србији да се придруже њиховој иницијативи у којој се дају и другачија решења.

Саопштење преносимо у целости.

“Имајући у виду јавну медијску расправу покренуту петицијом универзитетског професора и наставника-предавача историје на челу са академиком проф. др Љубодрагом Димићем за укидањем реформисаног плана и програма наставе историје у гимназијама и средњим стручним школама од 15. јуна ове године, желимо да, као студенти историје, будући професионални историчари, а неки и наставници-предавачи у просветном систему, јавно изразимо своје дубоко незадовољство поменутом реформом, њеном структуром и садржајем, као и начином на који је она донета.

Наставу историје сматрамо најзначајнијим и незамењивим чиниоцем процеса формирања историјске свести, суштински битне за формирање друштвене и националне свести младих личности, будућих самосвесних грађана демократског друштва каквом дугим низом деценија стремимо. С тим у вези, сматрамо да план и програм наставе историје не може да се доноси без озбиљно припремљене, темељне и свеобухватне јавне дискусије која би укључила све квалификоване и кредибилне чиниоце, што је код ове реформе изостало, већ се, ограниченим дометом, јавности једино предочавају појединачна, сасвим нетранспарентна и нерелевантна истраживања у облику анкета.

Када су у питању структура и садржај саме реформе – на основу детаљно анализираног „Правилника о плану и програму наставе и учења за гимназију” („Службени гласник – Просветни гласник”, бр. 4/20), од 2. јуна 2020. године; јавних медијских саопштења Министарства просвете, Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), подносилаца петиције и заинтересованих кредибилних појединаца; испитивањем упућености и мишљења више наставника-предавача у гимназијама у југоисточном делу Србије, као и узимајући у обзир властито искуство академског студирања научног предмета историја, али и скорашње искуство похађања средњошколског система образовања – сматрамо да су конципирани штетно по квалитет наставног процеса.

Разлоге за овакву тврдњу проналазимо у више чињеница.

Као прво, реформисани план и програм занемарује и одбацује, према нашем мишљењу олако и штетно, вишедеценијско искуство примене хронолошко-тематског принципа наставе историје, замењујући га искључиво тематским.

И то није добро.

Сматрамо да се брзоплетим и једностраним одлукама никако не смемо одрицати дугим низом деценија наталоженог искуства зарад увођења нечег потпуно новог, непровереног и непредвидивог.

Уместо тога, богато нам искуство примене провереног хронолошко-тематског принципа треба искористити зарад поправљања и унапређења постојећих процеса и исхода наставе, управо вођени генијалном максимом Едмунда Берка, која дубоко извире из историјског  искуства – „Мењам да бих сачувао”.

У нашем случају, наставили би увек по много чему значајни континуитет и очували висок квалитет историјског образовања.

Као друго, зашто употребу искључиво тематског принципа у настави сматрамо неадекватним и неприлагођеним решењем?

Из искуства академског студирања, знамо да је тематски принцип, лишен хронолошког следа (изузев општих оквира историјских епоха), изузетно комплексан, захтеван и готово непрактичан без унапред доброг познавања материје која се обрађује, што није случај ни са студентима, а камоли са ученицима средњошколског процеса образовања, којима историја, као школски предмет, није ни примарна, а камоли једина образовно-школска обавеза.

Ученицима је неопходно представити чињеничну материју хронолошки конципираног садржаја, па тек онда очекивати од њих адекватну систематизацију и сажимање читавог историјског процеса који се обрађује одређене школске године. Дакле, искључиво тематски принцип, због своје захтевности, општости (разумевање је условљено богатим предзнањем), хаотичне разбацаности садржаја истоветног хронолошког и логички следственог оквира, не примењује се ни у наставама историје високошколских установа, јер онима који тек сазнају не може да пружи јасну и потпуно разумљиву слику узрочно-последичне повезаности догађаја, појава и процеса.

Изузеци су веома ретки и последица су неадекватног доступног уџбеничког материјала на матерњем језику из одређених испитних предмета. Управо су нас они уверили у сву неадекватност искључиво таквог принципа на нивоу основних академских студија. Какво искуство треба очекивати код средњошколаца?

Даље, нови план и програм наставе историје, чији је садржај структуриран према тематском принципу, условио је и писање нових уџбеника.

С друге стране, пријемни испити за упис на студије историје свих државних универзитета конципирају се према досадашњем хронолошко-тематском принципу, дакле, на основу структуре и садржаја досадашњих уџбеника. То је чињеница која производи додатни проблем, јер сматрамо да ће таква неуједначеност приручника знатно отежати припрему пријемних испита матурантима, наравно, на уштрб квалитета знања које се тестира.

Као треће, сматрамо да је структура садржаја новообјављених уџбеника, уподобљених новом плану и програму, и више него недоследна логичном редоследу историјског процеса. Објашњење да је наставницима-предавачима дата слобода избора редоследа тема приликом формирања распореда наставних јединица доживљавамо неадекватним, јер се онда заиста поставља питање оправданости објављивања новоконципираних уџбеника.

Такође, поставља се и питање како ће се неискусни средњошколци снаћи приликом употребе уџбеникâ нередоследно распоређеног градива, јединих уџбеника такве врсте за време целокупног њиховог школовања. Напомињемо да су методи учења код средњошколаца изузетно слабо развијени.

Као четврто, оставља се простор једној значајној нејасноћи. Ако новореформисани план и програм даје потпуну слободу наставницима-предавачима да сами изаберу и конципирају којим ће редоследом обрађивати задате наставне јединице, поставља се питање уједначености квалитета процеса наставе историје на нивоу читаве државе. Да ли је, у том случају, оправдано очекивати да прописани квалитети исхода наставе неће зависити од способности да се осмисли адекватни редослед лекција сваког предавача понаособ? И да ли таква слобода избора наставника може условити у науци неутемељено давање већег значаја одређеним темама на уштрб осталих, већ према морално-вредносним И идеолошким афинитетима самих предавача?

Пето, мишљења смо да пребацивање наставне обраде дела градива из трећег разреда гимназије друштвено-језичког смера, али и из седмог разреда основне школе, конкретно, период раног новог века, у други, односно шести разред, умногоме штети квалитету наставне обраде градива раније одређеног за те разреде, тј. периода средњег века.

Сматрамо да је то недопустиво, јер се тиме значајно скраћује фонд часова намењених за обраду изузетно значајног средњовековног периода, како општег тако и националног историјског развоја, што ће свакако условити незадовољавајући сазнајни исход процеса наставе.

Шесто, изражавамо велико незадовољство процесом значајног смањивања фонда часова обавезне наставе историје у средњим стручним школама (SSŠ). Излишно је и говорити каква се образовна штета наноси ученицима тих школа имајући у виду тенденције редуковања обавезне наставе историје на једну школску годину или њено свођење на изборни предмет, што практично значи њено укидање из образовног процеса тих школа.

За тако кратак период, немогуће је ни у најопштијим оквирима објаснити читав историјски, вишемиленијумски процес развоја људског друштва. Имајући у виду вишеструки горепоменути значај квалитетно формиране историјске свести, како за самог појединца тако и за целокупно друштво, залажемо се за повећање фонда обавезних часова наставе историје, како у SSŠ тако и у гимназијама.

Уколико се уређеним факторимаобликовања историјске свести не да довољно простора, онда ће ту свест формира некритички спонтани фактори (медији, идеологизоване групе и организације, улица и др).

Због тога сматрамо да је то нужна мера зарад квалитетније обраде наставног садржаја, као и исхода наставног процеса.

На другој страни, ученике је потребно растеретити непотребно идентичних садржаја изражених кроз одређене новоуспостављене изборне предмете.

На основу свих чињеница и дилема горе наведених, сматрамо да новореформисани план И програм наставе историје не решава постојеће проблеме, већ их продубљује и намеће нове нерешиве.

Из тог разлога, вођени само једним циљем, за ког најискреније сматрамо да је циљ свих горепоменутих актера, а то је високо квалитетни и успешни наставни process историје, желимо да овим путем позовемо све релевантне чиниоце на покретање опсежног, темељног и транспарентног јавног дијалога. Он мора укључити установе, организације и појединце који су део историјског научно-образовног процеса, почев од самих наставника-предавача, и мора уважавати богато искуство наставне праксе минулих деценија и довести до усаглашеног решења.

Верујемо да, у плуралистичком друштву  демократских вредности, до исправног и ваљаног решења можемо доћи само и искључиво дијалогом који ће уважити свачији релевантан и на чињеницама утемељен предлог и да је то једина мера успешног и просперитетног друштва. Због тога, јасно апострофирамо да је изузетно важно да све заинтересоване кредибилне стране схвате да је покретање таквог дијалога једино исправно решење.

С тим у вези, ми студенти историје Филозофског факултета заједно са председништвом нашег Савеза смо у потпуности свесни и своје одговорности у доприносу проналажења најбољег могућег решења, те смо одлучно спремни да свим својим интелектуалним, сазнајним, искуственим и креативним капацитетима припомогнемо у покретању и вођењу једног таквог дијалога. Нарочито нас радује чињеница да у тим настојањима наилазимо на разумевање и снажну подршку наших професора, због чега им се срдачно захваљујемо!

Јавно позивамо и остале колеге – студенте историје државних универзитета у Београду, Новом Саду и Приштини (са привременим седиштем у К. Митровици), на којима је, такође, под‌једнака одговорност, као и бреме будућности, да нам се са осећајем грађанске слободе придруже и свесрдно помогну у границама својих могућности! Да се наши заједнички напори многоструко умноже зарад бољитка наше професије и напретка читавог друштва, ког нема без високо квалитетне историјске свести његових грађана, за коју ћемо бити одговорни и ми.

Иницијатори:

  1. Стефан Николић, председник Савеза студената Филозофског Факултета у Нишу
  2. Дамњан Прлинчевић, студент ОАС историје
  3. Лазар Димитријевић, студент ОАС историје
  4. Лазар Гоцић, студент ОАС историје
  5. Андрија Михајлов, студент ОАС историје
  6. Александар Стојановић, студент ОАС историје
  7. Никола Стојановић, студент ОАС историје

Потписници:

  1. Јелена Поповић, студент ОАС историје
  2. Коста Стаменковић, студент ОАС историје
  3. Александра Станковић, студент ОАС историје
  4. Милена Банковић, студент ОАС историје
  5. Никола Величковић, студент ОАС историје
  6. Божидар Стојиљковић, студент ОАС историје
  7. Стеван Вукомановић, студент МАС историје
  8. Милан Милутиновић, студент МАС историје
  9. Александар Миљковић, мастер историчар, студент ДАС историје
  10. Алекса Василев, студент ОАС историје
  11. Никола Митић, студент ОАС историје
  12. Ђорђе Стошић, студент ОАС историје
  13. Стефан Томић, студент ОАС историје
  14. Тамара Милорадовић, студент ОАС историје
  15. Душан Павловић, студент ОАС историје
  16. Никола Стефановић, студент ОАС историје
  17. Марјан Хаџић, студент ОАС историје
  18. Марко Илић, студент ОАС историје
  19. Емилија Мијалковић, студент ОАС историје
  20. Алекса Коковић, студент ОАС историје
  21. Павле Павловић, студент ОАС историје
  22. Лазар Антић, студент ОАС историје
  23. Мила Цветковић, студент ОАС историје
  24. Стефан Станковић, студент ОАС историје
  25. Давид Кудра, студент ОАС историје,
  26. Ана Бекрић, студент ОАС историје
  27. Душан Костић, студент ОАС историје
  28. Ања Пејчић, студент ОАС историје
  29. Алекса Ивић, студент ОАС историје
  30. Теодора Јовановић, студент ОАС историје
  31. Немања Благојевић, студент ОАС историје
  32. Алекса Ђорђевић, студент ОАС историје
  33. Огњен Милићевић, студент ОАС историје
  34. Никола Марковић, студент ОАС историје
  35. Никола Недељковић, студент ОАС историје
  36. Јелена Јовановић, студент ОАС историје
  37. Марко Мишић, студент ОАС историје
  38. Јелена Димитријевић, студент ОАС историје
  39. Михајло Спасић, студент ОАС историје
  40. Теодора Лилић, студент ОАС историје
  41. Душица Цветковић, студент ОАС историје
  42. Милица Божић, студент ОАС историје
  43. Ненад Радуловић, асистент Филозофског факултета у Нишу, студент ДАС историје
  44. Милан Виденовић, истраживач-приправник на Департману за историју Филозофског факултета у Нишу, студент ДАС историје
  1. Дамјан Јовић, студент ОАС историје
  2. Алекса Поповић, истраживач-приправник на Департману за историју Филозофског факултета Универзитета у Нишу, студент ДАС историје

 

Преузето https://jugmedia.rs/

Back to top button