Сто година од хапшења Аписа: Црна рука која је променила Србију
Ускоро се навршава сто година од хапшења и почетка званичне истраге против некадашњег обавештајног пуковника српске војске Драгутина Димитријевића Аписа и челних људи организације „Уједињење или смрт“, познатије као „Црна рука“.
На данашњи дан, 1916. године српски министар војске Божидар Терзић проследио је такозвани президијални акт министра унутрашњих послова Љубе Јовановића Патка начелнику штаба Вrховне команде генералу Петру Бојовићу. Да би потом, генерал Бојовић издао налог за Аписово хапшење, а 1. јануара по новом календару влада је на ванредној седници једногласно донела одлуку да се поведе истражни поступак.
„Главни разлог Аписовог хапшења и каснијег погубљења свакако би било неслагање између челника ‘Црне руке’ и регента Александра. Пред крај 1916. и у првој половини 1917. године ‘ склопиле су се коцкице’ за коначни обрачун“, пише Политика у тексту посвећеном овој годишњици.
Успеси Српске војске на бојном пољу Солунског фронта у јесен 1916. године охрабрили су регента да наложи припрему Аписовог уклањања с војно-политичке сцене. Апис је, међутим, још 1911. године планирао, а потом одустао од извођења државног удара.
„Одласком Аписа био би уклоњен кључни сведок аустријског саучесништва, или подршке, завереницима Мајског преврата. Завереници су уз подршку аустријске тајне службе припремали уклањање краља Александра са престола и инаугурацију Карађорђевића, а седиште им је био ‘Српски сто’ у елитном бечком хотелу ‘Империјал’ (у којем је седам деценија касније одсео Маршал Тито). А када је аустроугарски цар Карл Први пристао на обнову Србије с династијом Карађорђевића на челу, у Солуну је донесена одлука да се ухапшени официри изведу пред суд“, пише Политика.
Регент Александар на Солунском фронту 1918
Хапшењем Аписа, једне од личности које су дале печат српској историји у прве две деценије прошлог века и потоњом, вишемесечном судском истрагом, извођењем пред суд и изрицањем смртне казне, окончан је такозвани Солунски процес.
„Судски поступак није дао веродостојан одговор на питања о кривици и о степену евентуалне одговорности Аписа и другова, с обзиром на то да је тај процес по општем мишљењу правника и историчара био монтиран.“
Оптужница је мењана у више наврата, а Апис је остао личност која се до данас хвали и куди, назива херојем и патриотом, а критикује као несуђени диктатор милитаристичког кова.
Извор: Недељник, ИН4С
