Св. Василије Острошки, Јован Дучић, Алекса Шантић, Стари Вујадин, Сима Милутиновић Сарајлија, књегиња Љубица, Драга Машин, Вук Караџић, Живојин Мишић, Никола Тесла, Јован Цвијић, Борислав Пекић, Живко Николић, Петар Лубарда, Радован Караџић, Новак Ђоковић – само су нека од познатих имена која потичу из ових крајева
Пише: мр Петар Симовић
Много је умних глава изњедрила Стара Херцеговина, која се протеже од Мркоњића, родног мјеста Светог Василија Острошког, и Требиња одакле је најзначајнији српски лиричар Јован Дучић, па Зубаца гласовитог војводе Луке Вукаловића вође Херцеговачког устанка, и даље преко Херцег Новог, Никшића, Плужина, Шавника, Жабљака, све до Пљеваља. Али, у овом тексту ћемо се детаљније позабавити само Херцеговцима са територије која данас припада Црној Гори.
Жабљачанин Боривоје Војиновић, пензионисани никшићки професор, написао је књигу „Живот и вријеме“, а између корица смјестио много занимљивих прича о бројним личностима и догађајима, не само свог браства. Тако у својој књизи наводи да је Стари Вујадин поријеклом Пивљанин!
-Турци су на Унчу у Пиви почели да праве утврђење да би њихово упориште уништио Вујадин Јокановић, који се касније са синовима одметнуо у хајдуке. Андрија Лубурић и Обрен Благојевић написали су да је тај Јокановић, у ствари, Стари Вујадин са синовима опјеван у народним епским пјесмама, везаним за гору Романију – каже Војиновић.
У мору занимљивости овај Дурмиторац открива да су коријени хаџи Рувина, намјесника малољетног кнеза Милана Обреновића, па Петра Молера, Рувиновог синовца, који је био прва жртва Првог српског устанка, поријеклом из племена Никшићи. Отуд је и хаџи Милентије Никшић, владика шабачки, кога је књаз Милош мучки убио.
-Двије српске властелинке су биле из племена Никшића: књегиња Љубица, жена кнеза Милоша Обреновића, потиче из породице Луњевица (старином из никшићке Жупе), од којих је и Драга Машин. Од племена Никшићи су и преци: Јована Скерлића, Мике Анастасијевића, Љубе Стојановића, док су поријеклом из околних крајева: Хајдук Вељко из Роваца, Стојан Чупић (Змај од Ноћаја) из Пиве, сердар Вуле Аџић, Танаско Рајић из Ћеклића, Милош Обреновић из никшићке Жупе, Милош Поцерац из Пиве, Алекса Ненадовић (прота Матеја и Љуба) из Ћеклића, Живојин Мишић са Дурмитора (село Тепца), Јован Цвијић из Дробњака, Сима Милутиновић Сарајлија из села Драговољићи недалеко од Никшића – наводи Војиновић.
Да је наш саговорник у праву око коријена Симе Милутиновића, потврђује прича свештеника Миодрага Тодоровића и архитекте Андрије Маркуша, који тврде да је Симов дједа (звао се исто Симо) живио у Драговољићима и да је од њега касније настао огранак породице Симовић.
-Тешко бисмо поднијели да је најпаметнијег Црногорца Његоша као дјечака учио неко други, а не наш човјек, наш наставни кадар. Могао је Сима Милутиновић да дође из далека да га учи, али ми нећемо рећи да је дошао, но да се вратио гдје му је живио дјед. А живио је у Драговољићима код Никшића. Тако више нећемо говорити Сима Милутиновић Сарајлија, већ Сима Милутиновић Никшићанин! А може се рећи да је Сима из Херцеговине, јер је Никшић тада био херцеговачки – каже Андрија Маркуш.
-Памте Драговољићи дједа Симу, посебно његови Симовићи – каже прота Тадоровић. – Лијепо би било када би школа у Драговољићима понијела име његово име. Можда ћемо то и дочекати.
Професор Боривоје Војиновић указује на још једно „откриће“, наводећи да су коријени Николе Тесле такође из никшићког краја. Велики геније је у својој аутобиографији написао: „Потичем од племена Драганића чијих данас потомака има у Лици, у Херцеговини и Црној Гори, у околини Никшића и Бањана“, написао је далеко од родне груде српски научник.
Управо се обављају последње припреме да споменик у бронзи Николе Тесле, рад скулптора проф. др Драгана Раденовића, буде постављен код Саборног храма Светог Василија Острошког Чудотворца у Никшићу, кога „чувају“ два највећа црногорска и херцеговачка јунака Новак Рамов Јововић и Стојан Ковачевић.
-Срећни смо што ће се све приче о Теслином поријеклу вратити на извор. Николино презиме је старо два и по вијека, док је пре тога било Драганић – каже др Трипко Драганић из НВО „Никола Тесла“.
У свом докторском раду о српском Хомеру – Филипу Вишњићу, пјесник Аћим Вишњић доказује да је слијепи пјесник поријеклом из Вишњића Дола у Голији код Никшића, самој граници Црне Горе и Херцеговине.
-И велики етнолог Петар Шобајић пише да Филип потиче од Вишњића испод планине Голије, у Херцеговини. Његов дјед се преселио из Вишњића Дола у Фојницу код Гацка, док су му касније родитељи и цијела фамилија иселили на Мајевицу – истиче Вишњић.
И епски бард Радован Бећировић Требјешки живио је и умро у Никшићу. Рођен у селу Љевишта у Морачи крајем 19.вијека. Био је регрут када је почео Први свјетски рат, а учесник је у Мојковачкој бици са Швабама. Отуда и његова изузетна ратна репортажа у десетерцу позната под именом Мојковачка битка. Хаџи Радован је био непрестано под будним оком Удбе, забрањивали су гусларима да пјевају његове пјесме, приморавали га да им пјева оно што му душа не пјева. Али је зато први опјевао зла компартијска по Црној Гори.
Јован Сундечић, пјесник, публициста, свештеник, лични секретар књаза Николе Петровића поријеклом је од братства Шундића из Жупе никшићке.
Ђуро Милутиновић, гуслар са Грахова најпознатији је поштоноша у Црној Гори. Иако слијеп преносио је посланице Петра Првог Петровића Његоша црногорским племенима. Он је, у ствари, био Ковачевић, али је узео презиме по стрицу Милутину који га је подњивио.
Из породице исељених Никшића-Требјешана (послије друге разуре Требјесе 1789.године) у Србију се настанио капетан Миша Аксентијевић, трговац, најбогатији човјек средње Европе у његово вријеме. Био је највећи задужбинар и добротвор на Балкану! Од свог капитала купио је први брод, касније и цијелу флоту од 74 брода. Аксентијевић је био први дунавски капетан. Највећи капитал стекао је продајући со. Са капиталом 1.500.000 златника, богаством у бродовима и некретнинама запошљавао је 10.000 радника! Подигао је много цркава и школа.
Најзначајнији истраживач дјела Петра Другог Петровића Његоша био је академик Јевто Миловић, који је рођен у никшићкој мјесној заједници Велимље.
Марко Ж. Ђукановић из Никшића, први црногорски грађевински инжењер кога је књаз Никола послао да студира на универзитету у Паризу. Он је син Живка Ђукановића, тјелохранитеља књаза Данила и пратиоца књаза Николе.
Вук Стефановић Караџић је рођен у Тршићу, али његови су се тамо доселили из Дробњака (дјед Јоксим му је рођен у Петњици код Шавника), а мајка Јегда (Зрнић) му је била родом из Озринића код Никшића.
Академик Обрен Благојевић из Пиве први је Црногорац који је написао књигу о настанку и развоју економске мисли у овој републици од најстаријих дана до Другог свјетског рата.
И у савременом добу много је познатих личности поријеклом из ових крајева, па и данас најпознатији Србин – Новак Ђоковић. Историја каже да су се Ђоковићи населили 1730. године у Јасеново поље са Чева, бјежећи од Турака јер је Ђоко Дамјановић (отуд и презиме Ђоковић) убио једног агу. Надомак Никшића су живјели скоро 200 година, а онда је Новаков прадјед Неђељко са својом супругом Саром 20-их година прошлог вијека продао кућу у Јасеновом Пољу и са два сина отишао у село Воћњак у Метохији, гдје је добио земљу због заслуга у ранијим ратовима.
Ипак, они су ипак почетком Другог свјетског рата побјегли назад у родно село јер су страховали од албанског ножа. Примио их је мој близак стриц Новак Ђоковић. У знак захвалности, Неђељко и млађи син Владимир обећали су да ће неком свом потомку дати име Новак. Тако је и Владов унук добио име. И заиста Ноле нестварно личи на прађеда по коме је добио име.
Никшићанин је чувени НБА кошаркаш Саша Вујачић (Вујачићи су староникшићани са Требјесе), иако је он рођен у Марибору гдје је његов отац Васо био кошаркашки тренер. Мајка Ксенија (Пејовић) му је била позната одбојкашица, репрезентативка Југославије, а дјед по мајци – Милисав Пејовић, пуковник ЈНА, био је први бокскерски тренер у Никшићу и донио је прве боскерске рукавице у овај град. Саша је сада члан Њујорк Никса, а са Лејкерскима има два шампионска прстена.
Овај крај је дао и многе друге познате спортисте, да поменемо само неке: кошаркаше – Рајка Жижића, Жарка Варајића, Рашу Радовановића, Здрава Радуловића, Богдана Богдановића… фудбалере Војина Лазаревића, Гајцу Ђуровића, Дејана Савићевића (отац Владо му је у Подгорицу доселио из Никшића) и Мирка Вучинића, најпознатијег југословенског фудбалског селектора Миљана Миљанића, каратисту Бата Огњеновића, џудисту Срђана Мрваљевића, ватерполисту Предрага Јокића,рукометаша Ивана Никчевића, одбојкашe браћу Никић и Миодрага Гвозденовића, рукометног тренера Драгана Аџића…
Из свијета умјетности поменимо можда најбољег југословенског писца Борислава Пекића, филмске редитеље Вељка Булајића, Живка Николића и Божидара Николића („Балкански шпијун“, „Три карте за Холивуд“) и Милана Караџића, глумце Вељка Мандића, Драга Маловића, Милана Гутовића, Миму Караџића иАндрију Милошевића, пјесника Вита Николића, кантаутора Миладина Шобића, рок музичаре браћу Јелић из ЈУ-групе, сликаре Петра Лубарду, Илију Шобајића и Милоша Шобајића…
И бројни познати политичари су из Старе Херцеговине – Радоје Контић, Радоман Божовић, Видоје Жарковић, проф. др Слободан Вујачић, Аћим Вишњић, Новак Килибарда, Драган Копривица, Мило Ђукановић, Радован Караџић…
Мило Ђукановић и Радован Караџић су расли у истој улици – Партизански пут…
СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА
Стара Херцеговина је историјска област која је обухватала територије које су раније биле Херцеговина, а сада се формално не убрајају у њу, па отуда и назив Стара Херцеговина. Област обухвата и данашњу западну Црну Гору, а њен назив потиче од средњовјековног Великог Херцештва од Светог Саве, које је установио Стефан Вукчић Косача, у оквиру Краљевине Босне, мијењајући дотадашњи назив Велико Војводство. Преко четири вијека овај дио се називао Херцеговина.
Преузето МАГАЗИН СЕДМИЦА
