Споменик совјетским ратним ветеранима; Авала
Октобра 1964. године Београд се спремао да прослави 20 година од ослобођења у другом светском рату. Прослави је требао да присуствује цео државни врх Југославије. На челу са Јосипом Брозом – Титом. Специјални гост на прослави требало је да буде делегација из Совјетског Савеза предвођена маршалом Бирјузовим и генералом Ждановим – народним херојима који су учествовали у борбама за ослобађање Београда.
Авион „Иљушин Ил-18″ са совјетском делегацијом на аеродрому „Београд“ у Сурчину очекиван је у 11,30 час. На аеродрому све је било спремно за свечани дочек – почасна чета ЈНА и војна музика су већ заузели своја места. Ту су били и чланови делегације за дочек, на челу са Јанком Веселиновим, секретаром ЦК СК Србије.
Међутим, у 11,34 час авион је над Авалом нестао са радарског екрана контроле летења. Ускоро је стигла вест да се са Авале види пламен и дим. Авион је ударио у Авалу и експлодирао. Није било преживелих.
Због неисправног уређаја за навигацију, авион је изгубио висину и услед густе магле ударио у падину Авале, на око 200 метара од Споменика Незнаном јунаку. Приликом пада авион је покидао дрвеће у ширини од 100 метара, и на крају ударио у брдо и експлодирао.
Поред чланова делегације страдало је још 11 чланова посаде. Укупно 18 лица.
Страдали чланови делегације су:
– Владимир Иванович Жданов; Генерал-пуковник Црвене армије, Херој СССР-а и Народни херој Југославије.
– Сергеј Семјонович Бирјузов; (1904 -1964) маршал СССР-а, Херој СССР-а и Народни херој Југославије.
– Николај Романович Мирнов, генерал-мајор, члан Централне ревизионе комисије КПСС, депутат Врховног совјета и начелник Одељења у ЦК КПСС.
– Николај Николајевич Шкодунович, генерал-лајтнант, заменик начелника Војне акаедмије „М. В. Фрунзе“.
– Иван Кондратевич Кравцов, генерал-лајтнант у пензији, херој Совјетског Савеза.
– Леонид Порфиревич Бочаров, генерал-мајор у пензији.
– Григориј Тимофејевич Шелудко, потпуковник, старији ађутант начелинка Генералштаба и заменика министра одбране СССР маршала Сергеја Бирјузова.
Дан ослобођења Београда 20. октобра 1964. године обележен је само полагањем венаца пошто су отказане све планиране свечаности и приредбе Одржана је седница Градске скупштине, која је уместо свечаног имала комеморативни карактер. Седници је присуствовао највиши државни врх тадашње Југославије на челу са Јосипом Брозом Титом, Александром Ранковићем, Едвардом Кардељем, Петром Стамболићем… У првом реду је било седам празних места, намењених настрадалим члановима делегације.
Из Москве су стигле две нове делегације. Једна је дошла на прославу Дана ослобођења а друга делегација је дошла са задатком да преузме тела настрадалих.
Тела настрадалих чланова совјетске војне делегације су 21. октобра била изложена у Дому ЈНА где им је велики број Београђана одао пошту. Тела су положена у војне камионе и превезена до војног аеродраома у Батајници.
Колона са посмртним остацима се кретала центром града, преко Трга Републике, бранковог моста и даље до Батајнице. На улицама је био велики број грађана који су одавали почаст погинулим ветеранима.
Посмртни остаци су са Батајничког аеродрома авионом пренети у Совјетски савез. У пратњи је била и југословенска делегација која је присуствовала сахрани у Москви. Посмртни остаци чланова делегације, као и посаде авиона сахрањени су у заједничкој гробници на московском гробљу Новодевичје, где им је подигнут споменик.
Урна маршала Бирјузова положена је у зидине Кремља, иза Лењиновог маузолеја.
На месту пада авиона, 1964. године, започета је градња споменика страдалим руским ветеранима. Градња је завршена 1965. године по пројекту вајара Јована Кратохвила.
Погледајте видео:
Погледајте још занимљивог садржаја на јутјуб каналу „Камером кроз Србију„
Аутор: Ненад – Неша Рајковић
Извор: Камером кроз Србију
Преузето РАСЕН