Ситуација у Русији крајем 19. и почетком 20. века утицала је на стварање најмасовније забележене емиграције једног народа.
Задивљујућа је чињеница како су емигранти успели у потпуности да сачувају своју културу, веру и језик. Такође, дошло је до значајног развитка културног живота у Србији.
На путу из Kонстантинопоља, долазећи или преко Софије или преко грчког острва Лемнос и Македоније, емигранти су возовима допремани до Ниша као сабирног места одакле су распоређивани по целој земљи. Ипак одређен број Руса одлучио је да се ту и задржи, формиравши руску колонију у Нишу.
Тачан број Руса у Нишу тешко је утврдити, што због одсуства документације, тако и због чињенице да су се емигранти често селили унутар Kраљевине.
Градитељи :
Александар Медведев је један од најзначајнијих руских архитеката у Нишу. Рођен 1900. године у Мелитопољу у Русији, школовао се у Београду, једно време боравио у Бањалуци и од 1935 г. настањује се у Нишу, где је отворио пројектантски биро.
Остао је упамћен по пројектовању јавних објеката у Нишу, а најзначајније дело је данашња зграда Скупштине Општине Ниш. Поред тога, у његова дела убрајају се објекти Берзе рада широм земље, надоградња звоника на Саборној цркви у Нишу, и многобројни објекти у Kраљеву, Алексинцу, Прокупљу… Ћуприји.
Преминуо је 1984. године.
О Всеволду Татаринову мало се зна. Одређен број година провео је у Нишу а потом емигрирао у Америку. Остао је упамћен као аутор једне значајне грађевине – Зграде Народног позоришта, односно зграде Бановинског позоришта, како се тада звала. Изградња је трајала од 1937-1939 године, када је позориште свечано отворено извођењем представе „Зидање Раванице“ Милорада Шапчанина.
Уметност :
Николај Моргуњенко, дугогодишњи сценограф Нишког позоришта, рођен 1895 г. у Васиљевки у Украјини. Након рушења атељеа у Београду 1941. године, прелази у Ниш где исте године почиње да ради у позоришту.
Урадио је успешно преко 220 сценографија и костимографија, а паралелно се бавио сликарством и педагошким радом. Преко 50 дела чува се у Нишком Народном музеју, а преко 100 дела налази се у власништву породице Чолић из Београда.
Софија Захарјашевић, рођена 1901. г у Могиљову, данашња Белорусија, радила је као професорка руског језика. Била је самоука, и од почетка је показивала неоспорни таленат, посебно видљив у специфичним колоритима. Поред сликарства бавила се и иконописом. Њена дела красе бројне манастире у околини Ниша, као и две цркве у Америци.
Василије Рудановски, долази у Србију крајем 1920-тих година, а радио је као професор цртања у више нишких школа.До данас сачувано је свега десетак његових слика које се чувају у нишком музеју. Поред сликарства, бавио се и иконописом, урадивши иконостас за Саборну цркву у Нишу, али је исти уништен приликом бомбардовања у II св. рату.
Музика :
Љубов Страховска, заслужна је за организовање прве наставе на клавиру. Школована је на Московском императорском конзерваторијуму у класи професора Пабста. У Србију доспева 1921. године, где остаје до своје смрти 1960. године. Поред часова клавира, заслужна је за организовање многобројних концерата.
Стеван Гушчин, такође много је допринео нишкој музичкој сцени, угледни музички педагог и диригент. Од 1947. године живи у Нишу где и умире 1970. године. Гушчин је био директор Музичке школе у Нишу и диригент Црквеног хора, а поред тога предавао је руски језик на вишој педагошкој школи.
Треба још напоменути, да је Ниш био дуги низ година седиште Хора кубањских козака, али се не зна тачно када је хор престао са радом.
Остали знаменити Руси :
Петар Зурин, специјалиста за кожне и венеричне болести, поред приватне праксе радио је и у нишкој болници, као и за Ивана Худовског, власника апотеке која је радила до 1949. године, када је национализована.
Михаил Спиридонович Пелех, рођен 1888. године, у Србију долази 1920. године, био је дуги низ година парох прокупачки. У том периоду оснива хор „Југ Богдан“ у Прокупљу а од 1938 године долази у Ниш где служи као парох у цркви св. Пантелејмона. Водио је појачко друштво „Бранко“, а аутор је књига „Летопис цркве прокупачке и историја вароши прокупачке (1930) као и „Православни манастири Епархије нишке“ (1935).
Филип Баранов, војно лице, прослављени пилотски ас, радио је као професор летења у Новом Саду а доласком у Ниш почетком 1930-тих постаје први и главни спортски пилот моторних авиона Обласног одбора аероклуба „Наша крила“.
…… Процене су да је Руса било у Нишу од неколико стотина до хиљаду али тачан се број не зна, због честих селидби унутар Kраљевине Србије. Ово је кратак осврт у том смислу и сећање на особе које су оставиле значајан траг у животу Ниша.
Аутор Слободан Осмокровић
Преузето ВИДОВДАН
