Роман о Ђорђу Карађорђевићу: Несрећни јунак српске историје!
Мој роман је прича о манипулацији и извртању истине, каже адвокат Борисав Јовановић.
Много тога је испричано…
На данашњи дан пре 105 година Ђорђе Карађорђевић се одрекао престола Србије. Најстарији син краља Петра И и Зорке, ћерке црногорског краља Николе, абдицирао је у корист млађег брата Александра и тако можда променио историју своје земљи и сопствену судбину.
Многима на сметњи
Један догађај био је преломан у Ђорђевом животу – смрт послужитеља Стевана Колаковића. Наиме, 14. марта 1909, у изливу беса због непредатог писма једној девојци, он је ногом по доњем стомаку снажно ударио слугу, који је неколико дана касније преминуо у болници.
Штампа је писала да се на двору десило убиство, а многи су, попут Николе Пашића или Аписа, несрећни догађај искористили да краљевића склоне са сцене.
Иако се одрекао престола и био активни учесник оба балканска и Првог светског рата (рањен на Мачковом камену), Ђорђе није остављен на миру. Након више сукоба са братом, који је после смрти краља Петра (1921) постао владар, монтираних лекарских извештаја о његовој неурачунљивости, био је изолован на Бељу (1925), а потом у специјалној психијатријској болници у Топоници код Ниша, где је провео 16 година. Ново светло на поменуте догађаје баца дело „Принц Ђорђе“ адвоката Борисава Боре Јовановића.
– Мој роман није искључиво књига о једној личности. То је прича о манипулацији, извртању истине, потреби да се буде критичан према ономе што нам се сервира, ма са које стране – каже Јовановић и додаје:
Неистинити извештаји
– Завршна фаза прогона принца Ђорђе отпочела је чувеним Тимотијевићевим извештајем (тадашњи министар унутрашњих дела, оп. аут) о наводном понашању принца, који је достављен Министарском савету 1. новембра 1922. године. Кључни део извештаја су наводни рапорти дежурних дворских официра сачињени током 1905. године, који тешко терете принца. Још чудније, они су непотписани и без печата, односно ма каквог доказа аутентичности.
Да ствар буде интересантнија, у Архиву Србије чува се оригинални „Дневник занимања престолонаследника“, чија је аутентичност неспорна, са стварним извештајима дежурних официра.
Поменућу само да се у једном од Тимотијевићевих рапорта наводи да је принц одређеног дана правио проблеме у двору, чиме се алудира на његово болесно понашање и лудило. Из „Дневника“ произилази да је наведени дан био недеља, те да принц није ни био у двору, што је изричито наглашено.
Принц је волео жене
НИЈЕ БИО ЉУБАВНИК МИКЕ АЛАСА
Јовановић се не слаже с појединим историчарима да је принц Ђорђе био у љубавној вези с Михајлом Петровићем Аласом.
– Приче су новијег датума и потичу од људи које не презају ни од чега да би привукли пажњу на себе. Несумњиво је да је принц био у више веза са београдским дамама. Једна од њих посебно није била по укусу владе и двора. У Архиву Југославије чувају се принчеве преписке, па и врло личног карактера.
Иронија
ОСЛОБОДИЛИ ГА НЕМЦИ, А НИЈЕ ИХ ВОЛЕО
После убиства краља Александра 1934. године у Марсељу очекивано је пуштање Ђорђа на слободу, али му то тада није дозволио кнез Павле.
– Из заточеништва су га ослободили Немци („народ који никад нисам волео, против којег сам се целог живота борио“ – Ђорђе је тако записао у мемоарима, прим. аут.), што је иронија судбине, на коју је принц више пута указивао. После уласка партизана у Београд, краљевић је отпочео повучен и сасвим миран живот. Није служио режиму Јосипа Броза Тита, нити га је подржавао – закључује Јовановић причу о несрећном јунаку из српске историје.
Аутор – Љубомир Раданов
Извор – Курир
