Бранко ДимескиДруги светски рат

Први пут на српском: Ратни дневник Норвешког министра полиције 1941-1945

Преко Седам Балканских Гора-Ратни Дневник, Јунас Лие

Први пут на српском језику: Ратни дневник Норвешког министра полиције на сајту Српска историја.

„Србин је добар војник,  његова опрема и прилогођавање нису у складу са модерним ратовањем. Зато је српска војска опасна у герили…”

Ратни дневник, који је написао Јунас Лие приликом боравка у Југославији,  приказује стање какво је он видео, а сведочи дешавањима тог времена. Лие у свом ратном дневнику записује оно што је видео док је био у пратњи немачког оклопног контингента, који се из Бугарске преко Југославије кретао у правцу Грчке. Јунас Лие (1899. -1945.) изабран је за  норвешког државног већника у влади Насјонал Самлинг и владе Видкуна Квислинга 1940. Касније и министар полиције између 1941. и 1945. Унук је романописца Јонаса Лие и син књижевника Ерика Лие. Био је ратни дописник на западном фронту и  Источном фронту током Првог светског рата. Оптужен је за пратњу Леона Троцког на теретном броду од Норвешке до Мексика. Прославио се као вођа норвешке СС, касније немачке СС Норвешке (ГССН) и као активни пропагандиста за прву линију. Путовао је на Балкан и водио прву норвешку политичку кампању на Лењинградском фронту. Из својих искустава у Југославији написао је ратни дневник, а касније исти објавио под насловом:  „Преко седам балканских гора“ (1942).  Лие у свом ратном дневнику записује догађања у периоду када је пратио немачки војни  контингент, од тренутка када су се преселили у јужне делове Југославије из Бугарске и одатле у Грчку, до града Коринта, у периоду од 21. марта до 26. априла 1941. године.

У свом ратном дневнику Лие је, између осталог,  забележио:

„Србин је добар војник, а српска војска опасна у герили! ”

Дневник, оригинал

Сунце је  лагано утонуло иза  планинског венца западно од Софије. Нашу тешку артиљерију покрећу вагони према североистоку. Недеља је, свуда су свечано одевени бугарски војници, који нас са осмехом на лицима поздрављају и срчано узвикују: „Србију – бомб – бомб!”

Показују нетрпељивост према Србији. 

Још једном – напетост у немирном углу Европе.  Сукоби из прошлости рађају нове духове и жеље. Сабље навелико звецкају. Три народа у првом плану. Пуно обостране горчине… Поново  спремни за нови рат. Позиви за молизацију су стигли. Срби, Бугари, Грци, спремно дочекују нови рат. Триумвиратус (владајућа тројка) Черчил – Рузвелт – Стаљин уз помоћ Српске официрске камариле  предводе Српску владу изазивајући  узбуђење до тачке кључања.

Србин је добар војник, а српска војска – опасна у герили.

Организација под називом „Четници“ опремљени пиштољима и аутоматима. Говоре одлично немачки и одевени су немачком униформама. Морамо бити опрезни, јер они су опасан непријатељ! Сваки аутомобил и све што је  сумљивог карактера морамо добро проверити!

Четвртог априла  радио је јавио да се у Србији спроводи мобилизација и да је земља преплављена југословенским униформама. Код Витт, немачки командант, на столу је специјална карта обележена ознакама јасно одређеним да ћемо кренути у правцу запада кроз Југославију. Витт узима реч и објашњава да марш  кроз Србију мора бити обезбеђен са свих страна. Подршка Италијана из правца Албаније је договорена.

Србин је добар војник, али његова опрема и прилогођавање није у складу са модерним ратовањем. Зато је српска војска опасна у герили. Постоји полу-легална организација под називом „Четници“. Они су опремљени пиштољима и аутоматима. Говоре одлично немачки и одевени су немачком униформама. Морамо бити опрезни, јер – они су опасан непријатељ. Сваки аутомобил и све што је  сумњивог карактера морамо добро проверити.

„Срби спроводе општу мобилизацију“

Јунас Лие

Првих  дана је увек најтеже да се крене напред. Човек се мора прилагодити на услове и мора садржајно живети. Наша мисија и мој концепт је да ће се батољон кретати према Куманову, а затим бочним прстеном у вардарској долини према северу. Можемо се надати да ће српска армија  покушати пробој до својих савезника у солунској регији. Напад са севера на Београд још није почео. Заправо, Срби спроводе општу мобилизацију између Београда и  Ниша и нападнути  су од стране наше две оклопне дивизије у правцу Ниша. Преко Куманова и Скопља очекује нас такође марш од 150 км преко осоговске висоравни, којег очекујемо са нестрпљењем. Испред нас се пружа  Српски планински врх… По лепом времену поглед би био величанствен, али облаци  ипак сакривају планинске врхове.

 „Кроз Српску Македонију“ 

Стрмо се спуштамо у Српску Македонију и након неколико стотина метара марша ажурирамо разлог  тако спорог  напредовања.

Правац којим се требамо кретати  дигнут је у ваздух, на врло осетљивом месту, а сва клизава иловача  једноставно је склизнула у једно клизиште. Успели смо  импровизовати пролаз како би наставили марш. Пратећи реку Криву налазимо се надомак српског града Крива паланка. Док полако вече узима маха, размишљам колико је крви проливено у овим крајевима. Кроз историју су Срби и Бугари више пута ратовали (нешто попут Норвешке и Шведске), а толико тога имају заједничког.

„У срцу Српске Македоније“ 

Док посматрамо одјек црвене боје са позадинског осветљења, успут речено, ваздушни напади су тешко остварљиви  по оваквом  лошем времену, али наше  колоне могу бити нападнуте са бочних страна, од стране  српских чета. Зато је наше оружје спремно да узврати ватру.

Батаљон се креће од Скопља, Велес, Прилеп, затим Битољ до Грчке.

Није било никога ко је рачунао да се  Бабуном може проћи моторизованим снагама. Али мора се бити јако опрезан и спреман, јер се наше оклопне снаге налазе у срцу српске Македоније, без обзира на ову околност, и спремни смо за непријатеља и сваки изазов.

„Судар култура и вера“

Пут је препун избеглица које се враћају својим кућама, чини им се да ово није обичан балкански рат са убиствима и ватром. То је  громовни рат који има за циљ да избије оружје из руке противника. Они су живописно одевени, са  оријенталним елементима. На овим просторима сударају се културе и вере  Балкана, Срби, Бугари, Грци, Јермени, Цигани, Албанци, које их могу раздвојити у овом контроверзном пограничном подручју. Тако помешани, у сукобима и заједништву пролазе кроз векове.  Док смо освајали планину Бабуна били смо на опрезу, јер је то упориште српске војске, кроз векове. Најзад се спуштамо у Прилеп, а затим неких 40 км до Битоља. Битољ окружен српском жандармеријом. Ратни пут је обележен многим биткама: овде су немачко-бугарске трупе марширале према грчкој граници  крајем септембра 1916. године, освојивши  линију од осам до десет километара унутар грчких територија, али су током октобра од стране војне солунске руке, враћени натраг на линију северно од града Битоља, коју су  Срби заузели 18. октобра 1916. Лие свој дневник наставља дешавањима током преласка у Грчку.

Извод из књиге 

Текст и превод  са норвешког, Бранко Димески

Лектура: Милица Димески

Извор: Over Balkans Syv Bloner

Wikipedia

Приредила Српска историја

Back to top button