Прва жена архитекта у Немачкој је била Српкиња из Ниша
Јованка Бончић је прва жена са дипломом инжењера у Немачкој. Академско звање, ова рођена Нишлијка, стекла је давне 1913. године. Како је, пре више од једног века, забележено у берлинским “Илустрованим новинама” (фотографија лево), Бончићева је прва дипломирана студенткиња Високе техничке школе у Дармштату.
У Дармштату, данас граду науке, 18. јула 1913. ова Нишлијка је стекла звање архитекте и диплому инжењера. Рођена је 1887. године у Нишу, од оца Михаила и мајке Катарине, а студије архитектуре започела је у Београду.
Отишла је у Немачку након одслушаног 7. семестра и стечене праксе у Српским државним железницама. У градићу на западу ове европске земље поред образовања, Бончићева је нашла и љубав свог живота, Украјинца Андреја Катеринића.
После вишегодишњег живота по источноевропским метрополама, овај брачни пар инжењера, 1922. године је дошао у Београд. Јованка је српској престоници оставила зграде Учитељског и Ветеринарског факултета. Њена дела су и чувени Бански двор у Бањалуци, као и део бањског купатила у Бањи Ковиљачи.
Након Другог светског рата је пензионисана и остала је да живи у Београду до своје смрти 1966. године.
Колико је Јованка Бончић значајна у немачком “граду науке” потврђује и чињеница да једна награда коју додељује Универзитет у Дармштату, као и једна улица у студентском кампусу носе њено име. Од пре две године награда “Јованка Бончић” додељује се женама за посебна научна достигнућа у области материјала и геонауке. Нажалост, у Нишу још нема ниједно обележје.
Није једина Српкиња
Како пишу франкфуртске “Вести” Бончићева није једина Српкиња која је пре више од 100 година студирала у иностранству. Професорка Љубинка Трговчевић-Митровић са Факултета политичких наука, каже да је тих година у Европи било доста студенткиња из Србије.
„Само као стипендисткиње Краљевине Србије на Циришком и осталим европским универзитетима високошколске дипломе у том периоду стицало је 45 студенткиња“, каже професорка Трговчевић-Митровић.
Најистакнутије у Циришком кружоку биле су управо српске студенткиње Милена Бота из Крушевца, Ружица Дражић из Шапца, Милева Марић (Ајнштајн) из Новог Сада и многе друге.
Извор – gradjevinarstvo.rs