ПРОТА СТЕВАН М. ДИМИТРИЈЕВИЋ
Човек о коме се врло мало зна... а толико много је учинио за нас!
Приредио Ђорђе Бојанић
Текст је састављен уз помоћ литературе коју сам добио од г. Зорице Пелеш која је аутор књиге ПРОТА СТЕВАН М. ДИМИТРИЈЕВИЋ – АНЂЕО БОЖИЈИ ЗА ЈУЖНУ СРБИЈУ Стеван М. Димитријевић (Алексинац, 10/22. јануар 1866 – Београд, 24. новембар 1953) је био српски свештеник и историчар.
Богословију је завршио у Београду 1887, а Духовну академију у Кијеву 1898 год.
Био је професор у Скопљу и Солуну, ректор Призренске богословије, затим редовни професор историје српске цркве на Богословском факултету Универзитета у Београду од 1920. до 1936. године. Био је први декан Богословског факултета.
Прота Стеван Димитријевић је, по речима његовог ученика св. владике Николаја Велимировића, „једна од личности која је обележила прву половину прошлог столећа“. Због свега што је урадио за српски народ на југу Србије, а посебно на Косову и Метохији, он га је назвао „анђео божји за јужну Србију“.
Петорици српских патријарха прота Стева био је професор: Варнави, Гаврилу Дожићу, Герману, Павлу и садашњем Иринеју, коме је био председник испитне комисије на матури у Призренској богословији.
Његови студенти били су и неки архијереји руски, затим већина професора са чувеног Руског богословског института у Паризу, бугарски патријарх Кирил…
Био је утемељивач Православног богословског факултета Универзитета у Београду и његов први декан и први професор Историје српске православне цркве.
Био је саветник српских патријарха, митрополита и епископа у многим тешким ситуацијама. Заступао је Српску православну цркву и Богословски факултет на међуцрквеним и научним скуповима.
У Нишу је радио као писар Духовног суда и хонорарни вероучитељ у Нишкој гимназији, у којој је тада радио као професор и наш прослављени књижевник Стеван Сремац.
У Првом балканском рату био је свештеник добровољац у Трећој армији под командом ђенерала Боже Јанковића.
И још много тога можете детаљно сазнати из књиге ПРОТА СТЕВАН М. ДИМИТРИЈЕВИЋ – АНЂЕО БОЖИЈИ ЗА ЈУЖНУ СРБИЈУ ауторке г. Зорице Пелеш.
Приредио Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја
