Невољу Срба први су искористили Мађари. Иако су пред Косовски бој потписали са Србијом споразум о пријатељској политици, одмах после Косовске битке, сасвим невитешки, напали су уморну Србију. Удовица кнеза Лазара, кнегиња Милица бранила је Србију свим средствима, али су ипак Мађари освојили градове Борач и Честин.
Бајазит, који се већ учврстио на турском престолу, није нападао војнички на Србију и био је вољан да склопи мир. Важна одлука била је пред Србијом: склопити мир са Турском или са Мађарском? Људи око кнегиње Милице посаветовали су је да је Турска ипак боље решење јер су мислили да је са њиме лакше договорити се и да су мање непосредна опасност. На шта је Србија тачно пристала? Пристала је на вазалске односе са Турском, обећала јој је своју војску за случај ратовања, а Турска војска је потпуно протерала из Србије мађарску војску.
Слична ситуација била је и на поседима Вука Бранковића. Био је принуђен да уступи Турцима највећи град своје области, богато Скопље у које су Турци ушли 1392. године. Тада је Вук Бранковић признао турску власт и пристао је на плаћање данка Турској. За првог турског намесника постављен је Пашаит, Муратов прослављени војсковођа. Упрво из Скопља Турци су у будућности пратили сва важна дешавања на Балкану и јачали своју власт. Турску власт признали су и Бугари и Власи. Освојили су и Солун и напредовали су таквом брзином да је сасвим јасно да не планирају да се зауставе.
Хришћанске државе на Балкану биле су толико уморне и ослабљене да нису биле способне за озбиљан отпор. Посечена је била чак и Византија.
Једина земља која се активно у том периоду борила против Турске била је Мађарска. Цео XIV oбележила је борба Турске и Мађарске на нашим територијама.
У Србији се развијало осећање да је веома погрешно борити се против хришћанске војске ма како немали избора. Константин Филозоф је забележио речи Марка Краљевића: ”Говорим и молим Господа да буде помоћник хришћанима, па макар ја да будем први међу мртвима у тој борби”. Народни епски певачи створили су од Краљевића Марка најпопуларнију личност у народу. О њему није сачувано много историјских споменика, ни позитивних, ни негативних, тако да је питање зашто је управо он изабран за највећег јунака и данас без сасвим јасног одговора.
Борба за опстанак и позиција ”између две ватре”, Мађарске и Турске обележила је ситуацију у Србији у овом периоду.
Преузето ИСТОКИНФО
