Реакције на фалсификовање фотографије о „српској окупацији“: Читава дукљанска „историографија“ почива на лажима

Најновији скандал фалсификовања историје у режији црногорског режима, приказан кроз чињеницу да се на насловној страни књиге „Почетак српске окупације – комитска борба и народна голгота 1918-1920“ налази фотографија из 1913. године из битке за Скадар, изазвала је осуду и презир.

Наиме, на насловној страни књиге под насловом „Почетак српске окупације“ беспризорно је подметнута фотографија са Скадра из јануара 1913. године. Фотографија је објављена у чувеном француском недељнику L’ILLUSTRATION у издању од 17. маја 1913. године.

Посланик Демократског фронта и члан Предсједништва Нове српске демократијеЈован Вучуровић сматра да је то очекивано од стране црногорског режима.

–У пројекту у коме се од Црне Горе жели направити оно што она никад није била, гдје се као дио тога пројекта отворено понижавају традиција и наши преци, за очекивати је да се појави и један овакав фалсификат и срамна подметачина. Уосталом, читава дукљанска ,,историографија’’ почива на фалсификатима, мржњи и подвалама, али све то је снажно подржано од стране режима који на тај начин Црну Гору жели да измјести из њеног духовног, националног и историјског бића, рекао је Вучуровић за портал ИН4С.

Према његовим ријечима, имамо на десетине примјера на који начин врх режима, преко својих плаћеника, квазисторичара, аналитичара, ‘’публициста’’ пласира неистине које за циљ имају блаћење традиције и историје Црне Горе, Боке, Херцеговине…

–А циљ је да овај народ заборави на своје претке и тако постане оно што је данашња власт- слијепи слуга туђих интереса, и што је најгоре чак и интереса оних који никада нијесу били пријатељи Црне Горе. Са друге стране, наши вјековни савезници се проглашавају за непријатеље, оцијенио је Вучуровић.

Резултат такве, накарадне, марионетске политике, додаје Вучуровић, је и признање лажне државе Косово, увођење санкција Русији или када министар Предраг Бошковић забрани да се у касарнама Војске Црне Горе ода пошта жртвама НАТО агресије, што је незабиљежено у овој земљи.

–И све је то дио дукљанског пројекта – да се наша историја, наши хероји омаловаже, а да се велича издаја. Па били смо свједоци и срамне Резолуције коју су у парламенту усвојили ДПС и сателити, а у којој се осуђује уједињење и ослобођење и један од најзначајнијих догађаја у историји Црне Горе. Замислите власт која се стиди оних који су ослободили Црну Гору од окупатора. И то је природно за „Дукљане“ – њима је напросто жао што је Црна Гора ослобођена од аустроугарске окупације, њихова ,,мјера“ је Стјепан Саркотић који је 1916. срушио Његошеву капелу на Ловћену, истиче Вучуровић.

Додаје да све што се дешава показује да је на сцени политички сукоб двије Црне Горе- оне дукљанске која очигледно као свог идејног вођу има фашисту и Павелићевог сарадника Секулу Дрљевића, и оне Црне Горе која се не одриче своје традиције, предака, коју су утемељили Петровићи, Марко Миљанов, Јанко Вукотић, јунаци са Вучјег Дола, Граховца, Скадра, Мојковца, Бокељских и Херцеговачких устанака…

-И која се није одрекла косовског завјета. Сигуран сам да се Црна Гора неће одрећи себе и да ће презрети дукљанске лажи и фалсификате. Што рече Андрић -,,Све што се у тим брдима рађало, долазило је на свет са рефлексом косовске крви у погледу“, каже Вучуровић.

Историчар и публициста Јован Маркуш такође је указао на овај проблем, додајући да таквих примјера има још.

Он је на свом Фејсбук профилу објавио спорну фотографију и написао:

„Како дукљански монтенегрини фалсификују-подментули фотографију са Тарабоша код Скадра из 1913. године, као фотографију из 1918. године. Ову превару је открио Драган Ратковић из Бара„.

Такође, Маркуш је објавио још један примјер фалсификовања историје, овог пута у режији историчара Шерба Растодера.

„Овако је проф. др Шербо Растодер подметнуо фотографију објешених Срба у Херцеговини као: ,, Вјешање црногорских родољуба на Цетињу 1920. године“. Ову превару је открио проф. др Александар Стаматовић„.

Редакција портала ИН4С упутила је питања Заводу за интелектуалну својину да прокоментаришу овај догађај, те да ли треба неко да сноси одговорност због овог инцидента, али до закључења овог текста нисмо добили одговоре.

Иначе, аутор поменуте књиге је Слободан Чукић.

Дипломирао је Класичну филозофију на Филозофском факултету у Никшићу. Радио је на Радију Црне Горе, а од септембра 1999. до јула 2015. године у “Вијестима” као новинар у редакцији за културу, затим као уредник Архива и Науке. Од септембра 2015. године ради у “Побједи” на мјесту уредника рубрике Фељтон.

У децембру 2014. године у Галерији “Арт” приредио је изложбу фотографија “Скривено археолошко благо у околини Подгорице”.

Објављивао је есеје у часописима “Арс”, “Гест” и “Балканика” са различитом тематиком – од филозофске и политиколошке до филмске критике.

Књигу “Издаја о којој се ћутало цијели вијек”, такође у издању Нове Побједе, објавио је 2016. године.

Преузето ИН4С