Први светски рат

ПАКАО АЛБАНИЈЕ

Избачени тако на врлети и амбисе негостољубиве Албаније, десетковани глађу и болешћу, тучени недобом и у беспутној и дивљој земљи, сачекивани и мучени, из заседе, од Арнаута пушкарани – ми смо се кретали немо и на том путу умирали од најстрашније смрти која уопште човека може снаћи: од зиме и глади. Ишли смо и стално дефиловали поред својих другова који мртви лежаху и лево и десно од нас поред пута.

И у овој античкој несрећи коју је наш народ доживео, дух његов остао је свеж и присебан као и увек дотле. И војник и избеглица показиваху толико послушности, пожртвовања, храбрости и самопоуздања, као да се све ово што је дочекао и поднео дешавало у причи. Два најснажнија и најхладнија месеца: децембар и јануар пробијаху се ови дивови кроз Албанију носећи само собом своју душу и у срцу свој дом и своју отаџбину.

Да, Голгото српског народа, Голгото наша, остависмо те без збогом. Ни толико од нас ниси заслужила, ти гробе наш намењени али несуђени. Ми ти се, Албанијо, отесмо. Одосмо у свет вођени милошћу божјом и мудрошћу својих вођа и својих савезника. Избегосмо да нам ти, Албанијо, будеш и општа гробница.

Теби пречи беху верски и политички агенти, аустријски плаћеници но синови једног честитог народа који туђу слободу цени као своју, народа који за туђим комадом и огњиштем никад не посеже. Дочекала си нас и прихватила најсуровије: ти си нас пушкарала и пљачкала на сваком кораку. Убијала си нас мучки, из заседе. За нас ниси имала ни мало срца ни душе. Ти се, у својој суровости, ниси дала умилостивити ни онда када си у нама видела богаље, сенке од људи. Ти си припремала, удружена са непријатељима нашим, крст распећа српском народу.

Историја српског народа уписаће име твоје и дела твоја према нама у црне листове. Оно што си ти од нас починила за шест месеци, знаће и памтиће поколења наша.

Памтићемо, али само великодушно, ми нити хоћемо нити желимо да се теби враћа оно што си ти нама приредила.

(Арм. ђенерал Милан Ђ. Недић, „Српска војска на албанској голготи“, Министарство војске и морнарице, Београд, 1937.)

Преузето Приче из Великог рата

Back to top button