Осврт Пеђе Ковачевића на књигу Српска историја, једно виђење…
Из штапме је изашло треће допуњено издање књиге ‚‚Српска историја” аутора професора Ђорђа Бојанића. Ова књига није ћоровићевски исцрпна исторсијска студија, неразумљива широким народним масама, већ је хронолошки једноставан и сажет приказ свих значајнијих догађаја у историји српског народа, приказ разумљив сваком читаоцу.
Аутор књиге се не устручава читаоцу указати на грешке српских владара у прошлости, али такође јача родољубље кроз њихове добре стране, кроз јунаштво, мудре одлуке и велике победе. Кроз књигу ћете се подсетити да су Србија и српске земље тле буна, преврата и ратова. Оно што је важно, ова књига ће вам разоткрити неке заблуде, полуистине и неистине.
Одличан хронолошки ред и лако сналажење у читању књиге, први је утисак коју ово штиво оставља. Књиге о историји српског народа, хтели ми то признати или не, у великом делу су писане по поруџбини и бивале су прилагођене систему у којем је аутор живео. ‚‚Српска историја” Ђорђа Бојанића ослобођена је тог терета, јер иза господина Бојанића не стоји нико до сама наука и истраживачки рад.
„Српска историја” Ђорђа Бојанића не заобилази ни незваничну историју српског народа. Бојанић трага и налази изворе који Србе помињу на античким балканским територијама.
Ватикан је учинио све да историја Срба пре Немањића оде у заборав, каже Бојанић.
Приче о доласку Словена на Балкан нису постојале пре Берлинског конгреса, зато се писац позива на античке изворе, писце и историчаре 19. века, који Србе помињу и у том периоду.
Бојанић, сходно научним принципима узима обе стране у разматрање, и што више користити све изворе, трага за изворима и чињеницама, и како он каже “треба што више расправљати аргументовано о том проблему. Једино се тако долази до истине !”
Озбиљан приступ науци видљив је у чињеници да аутор без обзира на то што на почетку даје део о незваничној историји која о Србима говори као о античком народу, у свом делу креће са званичном историјом која говори о сеоби Словена на Балкану. Тиме оправдава звање научника, које с правом носи.
Аутор хронолошки прати оно што је обележило све српске династије и њихове земље. Наравно, најопширније, детаљно, али питко и разумљиво пише о династији Немањића на којој почива највећи део српске историје. Велику пажњу посвећује и најезди Турака, Косовском боју и периоду ослобађања српских земаља од Турака и других окупатора, али како време у књизи одмиче, у пишчевом обраћању читаоцу (ваљда логично, јер нам је то време најближе) осети се велика жал за грешкама из прошлог века.
Као највећу грешку српских владара види Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, што се након овог последњег рата, показало несумњиво тачним. Нарочиту осетљивост показује када су у питању усташки злочини над српским православним становништвом за време Другог светског рата. Та рана се највише осећа на пишчевом перу, као и уосталом и на сваком родољубивом српском срцу.
Осим љубави према науци, љубави према српском роду, силног труда и жеље да иза себе остави причу лепо упаковану у истину о свом народу, свим падовима и успонима које је доживео кроз историју, не види се ниједан други мотив због којег је ова књига настала.
Питка, сваком разумљива ‚‚Српска историја” треба да се нађе у библиотеци сваког српског домаћинства.
Мејл преко кога можете наручити књигу
Пише, Предраг Пеђа Ковачевић