О попису становништва у БиХ и паду српске политике у БиХ на том пољу
Пише Предраг Пеђа Ковачевић
Опет се српска политика прави мутава, а српски медији брецају на резултате Пописа становништва у БиХ.
Ова ситуација ме подсјећа на ратне године, кад се неколико минута прије сваке веће експлозије у Сарајеву иза неког ћошка обавезно налазила екипа неке стране тв-куће. За то вријеме на српској страни није постојала ни домаћа тв-екипа која би снимала дејствовање снајпера по Грбавици, Неџарићима, Добрињи, нису постојали сниматељи који би снимили свакодневно гранатирање Илиџе, Хаџића, Вогошће, Илијаша. Није постојала екипа која би снимала и причала о скоро потпуној опсади тадашњег Српског Сарајева и терорисању становништва истог. Али, постојали су београдски уредници, који су сједећи, уз вискић, бестидно пројектовали лажне приче о бацању српске дјеце лавовима у сарајевском зоолошком врту и приче о злочинима Ханке Палдум над српским дјевојчицама “у Ханкиној приватној јавној кући”.
Те тако и данас. Док су у току Пописа становништва 2013. године, Муслимани на ноге дигли цијелу дијаспору, пописивали у џамијама, у приватним кућама и по неколико десетина људи, док су пописивали десетине, можда и стотине хиљада оних који у БиХ из иностранства дођу једном годишње, дотле су Срби мирно слушали небулозе оних које су одабрали за своје политичке представнике, а који би требало да их организују у исту акцију. Од стотина избјеглих из БиХ – моје браће, сестара, родбине, пријатеља и познаника, који живе од Србије и Црне Горе до Аустралије и Америке, не знам никога ко је самостално или организовано дошао на Попис становништва у БиХ .
Дакле, не знам да је било која институција, невладина организација или бар Црква организовала одлазак Срба да се попишу на прадједовској земљи, у земљи у којој су рођени или у њој некад живјели.
Од 1.365.093 Срба, 242.032 Југословена (а знамо ко је уочи самог рата могао бити Југословен у БиХ) и 10.048 Црногораца са Пописа становништва у БиХ 1991. године, данас је остало 1.086.733 оних који се изјашњавају као Срби.
Босни и Херцеговини, дакле, фали минимум 200.000 пријератних Срба, а тај број, могуће је да достиже и цифру од 400.000 већ поменутих.
Толико о институцијама Републике Српске, институцијама Републике Србије, толико о Српској православној цркви, о Српској академији наука и умјетности, српским привредницима и свим организацијама и појединцима који брину о српском националном бићу.
Ово је уједно и демант онима који причају о великосрпској идеологији српске државе, цркве и њихових институција.
Пише Предраг Пеђа Ковачевић
