НОВА САРАДЊА СРПСКЕ И РУСКЕ ШКОЛЕ ИЗ ПРЕДМЕТА ИСТОРИЈА
Припремио Ђорђе Бојанић
Са задовољством и радошћу прихватамо Ваш предлог и споразум за сарадњу која је од великог значаја за ученике обеју школа и надамо се успешној сарадњи у наредном периоду између ОШ Бубањски хероји из Ниша (Република Србија) и Центра за додатно образовање “Восхождение” из Шује, Ивановске области (Руска Федерација).
Споразум се прихвата и склапа између школа због заједничког учешћа у организовању и спровођењу угледних видео часова из предмета ИСТОРИЈА кроз руски школски пројекат.
Теме које ће се реализовати кроз наредну школску годину:
- час « СВЕТИ САВА КАО ПРОСВЕТИТЕЉ СРПСКИ »
Одмах по крунисању, Иван Грозни је наставио градњу царског Кремља и започео живописања Арханђелског сабора. У наосу овог храма представљени су сви дотадашњи руски владари, у сјају и одеждама. Ипак, по његовој вољи, на носећем северном стубу, да свакоме ко улази у сабор прво падне у очи, осванула је фреска која није у владарском сјају већ у монашким одеждама. На фресци су представљени светогорски монаси Свети Сава и Свети Симеон, “сербски чудотворци”. Нешто даље, али на почасном месту, приказан је и Свети кнез Лазар Сербски. Иван Грозни се још у кнежевском времену ставио под заштиту Светог Саве и веровао је да је то време његовим чудима преживео. На врху северног олтарског стуба Арханђелског сабора (у Москви) постоји још једна фреска Светог Саве, тако да је српски светитељ једини у овом здању представљен са два живописа, што је израз велике царске почасти.
2. час « СВЕТИ ВЛАДИМИР, ВЕЛИКИ РУСКИ КНЕЗ »
Свети Владимир је био велики кнез Кијева, који је прешао на хришћанство 988. и покрстио целу Кијевску Русију.
Владика Николаj Велимировић… Постоји у умирању људи као и у рађању неки тајанствени ред, који наша људска логика још није ухватила. Ако би било по сличности душа свети Јован Владимир, светац од детињства до смрти, више је личио на кнеза Александра Невског, потомка Владимира Кијевског него ли на овог последњег, који је тек после бурне паганске прошлости почео живети хришћанским животом. Може се само рећи да је име Владимир постало врло популарно, и то код Срба због светог Јована Владимира, а код Руса због Владимира великог кнеза Кијевског, данашњег слављеника Руског народа……. Кнез Владимир се први са народом руским приволео царству небеском. Са народом, кажем, јер и пре њега приволевали су се појединци небеском царству, као његова баба Олга, Кијевски мученици Теодор и Јован, и други. Али је Владимир први пошао путем Крста са целим народом својим. То није могло бити без велике унутарње борбе код Владимира, без много веће душевне борбе од оне код Косовског Лазара и код последњег цара руског.
- Циљ нам је проучавање српске и руске историје, културе и српско-руских друштвених и културних веза. Ове теме су веома важне за проучавање историје наших земаља.
Часове заједнички припремају професори историjе горе наведених школа: Муравјов Александар Николаевич (Центра за додатно образовање “Восхождение” из Шује) и Ђорђе Бојанић (ОШ Бубањски хероји, Ниш) и њихови ученици, током наредне школске године.
Ови часови су од великог значаја како за српске тако и за руске ђаке и за њихове родитеље…
Ови часови ће бити јавно објављен преко интернет портала.
Све даље активности око реализације часова спроводили би Муравјов Александар Николаевич и Ђорђе Бојанић који већ имају успешну сарадњу.
Учешће ће узети и ученици православне школе у Руском граду Долгопрудни код Москве и Мариjа Козлова (заменик директора васпитног лицеја бр. 5 и предавач верске наставе) из града Долгопрудни, Московска област. И они су део пројекта, све је договорено споразумом кроз уговоре.
Овим заједничким, међународним, видео угледним часовима свој допринос даће и истакнуте личности…
Поред Марије Козлове, своју реч даће и ипођакон др Андреј Тарасјев (оснивач и председник Друштва за очување спомена на Русе у Србији),
публициста Зорица Пелеш, биограф проте Стеве Димитријевића, дуго година се бави научно-истраживачким радом. Као истзраживача САНУ је 2006.г. послала у Кијев, Харков и Одесу где је била гост НАНУ (Националне Академије Наука Украјине),
проф. др Александар Нагорни (руски потомак), редовни професор на Медицинском факултету у Нишу, катедра за интерну медицину,
Дејан Серафимовић, председник Друштва Српско – Руског пријатељства, Гроф Сава Владиславић из Ниша.
Али нећемо да откривамо све…
Са задовољством очекујем финализацију… предивно је сарађивати са онима који вас разумеју.
Наши ученици су наше највеће благо… они заслужују да буду део овог великог пројекта знања.
Циљ овог часа је обострано упознавање ученика са горе наведеним темама.
Са задовољством и радошћу су српски професори прихватили предлог за сарадњу која је од великог значаја за ученике обеју школа и надају се успешној реализацији пројекта у наредном периоду између њихове основне школе из Ниша и Центра за додатно образовање “Восхождение” из Шује, Ивановске области (Руска Федерација).
Све је ово, на радост професора чврсто подржала директорка ОШ „Бубањски хероји”, Верица Раденковић без чије подршке овај пројекат не би био могућ. Захваљујем се и директору руске школе јерођакону Сави (Семаков Сергеј Јурјевич) као и најзаслужнијем за овај пројекат руском колеги проф. историје Муравјов Александру Николаевичу.
Надамо се да ће наше везе у области образовања бити проширене и ојачане. Следећи мој задатак биће да укључим у овај пројекат и друге српске школе које буду заинтересоване.
Прича проф. историје Ђорђе Бојанић.
ОШ “Бубањски хероји” из Ниш већ је имала прошле школске 2015-2016. године успешну сарадњу са руским школама (што је била и прва школска међународна видео сарадња како у Србији тако и у Русији тог нивоа)… сарадња са Поњкинском основном школом и Палехском средњом школом, из Ивановске области (Руска Федерација). Као и са основном школом из града Долгопрудни (Московска област).
Ево и међународних часова који су заједнички реализовани између горе наведених школа у протеклој школској години…
ПРВИ РУСКО-СРПСКИ ВИДЕО ЧАС СА ТЕМОМ « Цар Николај Други и руска политика на Балкану почетком 20. века».
МЕЂУНАРОДНИ ВИДЕО ЧАС ИЗ ИСТОРИЈЕ СА ТЕМОМ РУСКИ ЕМИГРАНТИ У СРБИЈИ.
Припремио Ђорђе Бојанић