Срби Црне Горе

Никад више 1916, никад више окупација, славимо ослободилачку 1918.

Мој предак Јован Радовић био је на челу Топличког устанка, и он је као војвода и комита, са Милинком Влаховићем, ратовао против окупатора и ослободио град Никшић. Е, то су људи које данашња власт проглашава окупаторима

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у разговору за „Новости“ казао је да би власт могла да  тражи одштету од САД, и они су нас ослобађали у Великом рату

Никад више 1916! Никад више окупација! Славимо ослободилачку 1918. Ове ријечи митрополита црногорско-приморског Амфилохија одговор су онима у Црној Гори који покушавају да минимизирају или избришу памћење од прије једног вијека и ослобођења државе подно Ловћена у Првом свјетском рату, што је касније довело до уједињења са Србијом.

Високопреосвећени владика, у разговору за „Новости“, каже да жали што ови догађаји умјесто да спајају – дијеле Црногорце. Рачуна да ће, ипак, разум побиједити и они који су у заблуди схватити да је 1918. година слободе коју треба славити.

Чудна хајка око Боке которске и њеног ослобођења

Чудна се хајка води око Боке которске и њеног ослобођења у којем су учествовали не само србијанска војска него прије свега добровољци који су били на Солунском фронту. Око хиљаду њих је било управо из Боке. Мој предак Јован Радовић био је на челу Топличког устанка, и он је као војвода и комита, са Милинком Влаховићем, ратовао против окупатора и ослободио град Никшић. Е, то су људи које данашња власт проглашава окупаторима.

„Други табор“ упорно истиче да је 1918. Црна Гора „нестала“ са лица земље

Понављам, они су у заблуди. Те 1916. десила се издаја краља Николе, због чега је он после изгубио власт у Црној Гори. И сукоб 1918/19. није био као овај што се данас води у Црној Гори, на националној, језичкој основи, већ искључиво династички, између људи који су се заклели на верност краљу Николи.

Међу њима је био и Крсто Зрнов Поповић, који је предводио побуну на Цетињу, уз подршку групе Италијана, којима није било стало до независне Црне Горе и краљевине, него да Далмацију и Боку которску присаједине Италији.

Сматрате ли да је, ипак, краљ Никола уградио себе у ослобођење Црне Горе и уједињење са Србијом?

Свакако, и то нарочито преко ослобођења Косова и Метохије, Скадра, са србијанском војском. И све што је написао, почев од химне „Онамо, намо“, то сведочи какав је његов однос био према Михаилу Обреновићу.

Морам рећи да је владика Раде политичару и дипломати Матији Бану рекао 1847, када је овај из Дубровника полазио за Београд, да каже Александру Карађорђевићу да треба да иде у Призрен за краља, а владика у Пећ за патријарха. У том духу се одвијала сва историја Црне Горе. Краљ Никола је поставио Гаврила Дожића за првог митрополита после укидања Пећке патријаршије 1766. године.

Да ли је краљ Никола био против обнове Пећке патријаршије 1919. године?

Не, него се противио што сједиште српског патријарха није било у Пећи, већ у Сремским Карловцима. Камо среће да се то остварило и дај Боже да се то деси. То је сједиште патријархово било вјековима. Сада би опет требало да патријарх буде више у Пећкој патријаршији.

Део црногорске елите сматра да српска војска није ослободила Црну Гору, него ју је окупирала.

То је сулудо помислити. Како, када је Србија била земља мученица, која је у то вријеме сваког трећег свог војника изгубила на ратишту. Није она сама ослободила Црну Гору, већ су у том чину учествовали и Енглези, Италијани, Американци, Французи, и сви заједно дали огроман допринос.

Црногорски покрет од Србије тражи да плати одштету Црној Гори због Великог рата и „анексије“?

Тај исти захтев треба да упуте Америци, Енглеској, Француској, Италији, јер су њихови војници такође учествовали у ослобођењу Црне Горе и Балкана.

Видите, краљ Александар Карађорђевић, унук краља Николе, идеју свога дједе о границама Црне Горе заокружио је у оквирима Зетске бановине. Њој је 1939. припадао Дубровник, као и Херцеговина. Од Стона до Призрена је била Зетска бановина. А то сви заборављају.

Спискови

Званична Црна Гора забранила је улазак српским интелектуалцима, међу њима и академику Матији Бећковићу.

И то је дио хајке која ће, надам се, престати. Нико Његоша није толико афирмисао као Матија Бећковић, и сада му не дају да уђе у Црну Гору!?

Али ево, нема мјеста у школама ни за Десанку Максимовић, Јована Дучића, Змаја… Умјесто њих увели су неке за које никада нисам чуо, уз поштовање њиховој припадности. Шта ћемо, дошао је такав тренутак. Види се шта је све испливало на површину.

Преузето ИН4С

 

Back to top button