Срби Хрватске

НЕВИЂЕНА ПЕРФИДНОСТ ХРВАТСKЕ: Влада финансира организације које дечји логор Јастребарско проглашавају сиротиштем, а партизане који су га ослободили нападачима на невину децу

Логор Јастребарско био је дечији концентрациони логор крај Јастребарског, којег је јула 1942. организовао усташки режим Независне Државе Хрватске. Логор Јастребарско био је један од неколико дечијих логора у Независној Држави Хрватској.

Поред овог логора за децу постојали су и дечији логори у Сиску и Лоборграду.

Логор за убијање и асимилацију српске дјеце

Логор је основан 12. јула 1942. према одлуци поглавника Независне Државе Хрватске Анте Павелића.

У логору је према подацима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача НР Хрватске било заточено 3.336 деце, углавном пореклом са подручја Kозаре и Kордуна. Према истим подацима, у логору је до краја октобра 1942. умрло најмање 449 деце. Према подацима Драгоја Лукића, у логору је умрло 768 деце.

Захваљујући залагању Татјане Маринић и других хуманитарки, до краја септембра 1942. године је 1.637 дјеце илегално извучено из логора и смјештено у прихватне породице.

KLEROFAŠISTIČKA REVIZIJA Glasnik Zagrebačke nadbiskupije: Jasenovac je bio prilično pristojna sredina
Iako je feljton prošao manje-više nezapaženo teško je vjerovati da Bozanić i njegovi suradnici nisu vidjeli što objavljuje Glas Koncila Ustaški logor Jasenovac bio je prilično pristojna sredina, glasi teza koja se već skoro četiri mjeseca provlači iz broja u broj Glasa Koncila, službenog glasila Zagrebačke nadbiskupije. Autor nizanke (feljtona) “Jasenovački logor u bespućima povijesnog … Continue reading

Логор није карактеристичан само по чињеници да су у њему била заточена деца већ и по чињеници да су партизани 26. августа 1942. из логора ослободили неколико стотина деце (најчешће се помиње бројка од 727 ослобођене деце). Ослобођена деца су потом нашла уточиште на Kордуну. Већина друге деце логораша, који због болести и изнемоглости нису могли да напусте подручје Јастребарског и пређу на Kордун, након боравка у логору, још током рата, збринута у хрватским породицама.

Проусташки ревизионисти

Међутим, проусташки ревизионисти у Хрватској партизанско ослобођање српске дјеце са Kозаре, ових дана желе приказати као напад партизана на дјечје сиротиште.

Организације Хрватско жртвословно друштво, Удруга полиције бранитеља Јастребарско које финансира Влада Републике Хрватске и Жупа св. Николе бискупа ових дана у Јастребарском 23. аугуста, а поводом “Европског дана сјећања на жртве свим тоталитарних и ауторитарних режима – нацизма, фашизма и комунизма” организују “пригодну комеморацију”, којом се партизани желе окривити јер су из усташког логора жљели избавити дјецу од којих су многа били њихови сродници.

VUK BAČANOVIĆ: Rezolucija iz NDH smetljarnika
Nema nikakve sumnje da je Hrvatski sabor,u partnerstvu sa Rimokatoličkom crkvom, dislokacijom Blajburške mise u Bosnu i Hercegovinu u početku nije dobio ono što je želio. Više silnica, od sarajevskih građanskih stranaka, preko SPC, Jevrejske zajednice, SDA, njenih partnera, SDS-a, pa sve do zvanične Banjaluke i SNSD-a, stali su u nezapamćeni jedinstveni front protiv političkog … Continue reading

Kако се каже у скандалозном саопштењу о оквиру “комеморације” “Говорити ће се о дјечјем дому за ратну сирочад и улози кардинала Kардинала Степинца, свећеника, часних сестара и осталих добротворних удруга и појединаца о бризи за дјецу, а најављено је и излагање о новим спознајама у прошлој години о догађањима у том раздобљу у Јастребарском.”

Свједочење Николе Релића (88)

О усташком мучилишту српске дјеце са Kозаре дјеце у Јастребарском једно од најпознатијих свједочанства оставио је Никола Релић (88) из Славског поља:

“У логору је било око осамсто малишана, но сваке би ноћи по двадесетак умирало од глади или болести: ујутро би измучена дјечја тијела бацали на камион и некамо одвозили. Сваких пар дана добили бисмо комадић круха и то је од хране било то, за разлику од страхота које су нам радили и на које још данас тешко помишљам, а камоли их препричавам. Не знам из којег су разлога једног дана нас педесетак пребацили прво у Осијек, а потом у логор у Јастребарском. Ех, тек су ме тамо дочекале невоље – дрхтавим нам гласом приповиједа Никола.

Поновила се страва Старе Градишке у облику изгладњивања и малтретирања, но додани су и елементи ‘преодгоја’: батине би биле свакодневне, а неријетко су ‘штићеници’ насилно одијевани у усташке дјечје униформе. О више стотина малишана бринуле су свега четири часне сестре, а усташки војници долазили би два-три пута тједно у контролу и на ‘испомоћ’. Никола је из дана у дан бивао све слабији и немоћнији; тко зна би ли преживио да партизани поткрај љета 1942. нису напали логор и спасили дјецу: каже како је један мали логораш препознао партизана који је јуришао на главну домску зграду, па наглас радосно узвикнуо ‘Ено мога чиче’. Једна од часних га је на то, пред свима, усмртила крампом. Тај нам је догађај прије описала и Анђелија Мачешић из Доње Брусоваче, која је с малим Николом дијелила трауму дјетињства обиљеженог боравком у неколико усташких логора.

EKSKLUZIVNI INTERVJU, NENAD FILIPOVIĆ: SDA istorijski revizionizam je adept katoličkog hrvatskog revizionizma
Nenad Filipović je, može se reći, jedna od najkontroverznijih javnih ličnosti na području BiH, ali i bivše Jugoslavije. Orijentalni filolog, osmanista, istoričar, poliglota, publicista, predavač na najzastupljenijim katedrama od Istanbula do Njujorka, čovjek o čijoj riječi možemo imati razna mišljenja i stavove, uz konsenzus da ta riječ nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Jedan od principa u … Continue reading

– Kада сам напокон стигао кући у Славско Поље, затекао сам мајку Евицу која се била скривала са збјеговима на Петровој гори. Од ње сам сазнао за злу судбину свога брата. Заборавио сам вам казати да свога оца, по којем сам добио име, и не памтим: умро је прије мог рођења. Сада ваљда разумијете зашто ме толико боли усташки поздрав којег сам се кроз дјетињство наслушао и по логорима о изван њих: увијек је био везан само уз смрт и за ништа добро, па га по томе памтим ноћу и дању. А он се све гласније и све жешће шуља по зидовима, заставама, плочама и телевизији. То никако не слути на добро – завршава некадашњи дјечак Никола Релић.

VUK BAČANOVIĆ: Opasni antifašizam operativca Vinka
Antifašizam danas, vrijednosti antifašizma, očuvanje antifašizma, antifašističke tekovine, društvo zasnovano na antifašizmu… sve su to sintagme koje u bivšim jugoslovenskim republikama slušamo u nizu godišnjica koje započnu 1. martom, pa se protegnu do 6. aprila, 2. i 3. maja, da bi na kraju završili Danom pobjede nad fašizmom, odnosno Danom Evrope, kako ga ko već … Continue reading

Историјски ревизионизам подржава званична хрватска влада што је недавно учинила организацијом Мисе за Блајбург у Сарајеву, као и Римокатоличка црква путем својих медија и организација.

Приредио: Вук Бачановић, Преокрет
Слика: Антифашистички вијесник

ИзворПреокрет

Преузето ЈАДОВНО

Back to top button