КолумнаАнтичка историја

НЕПОЗНАТИ ЦРЊАНСКИ – Древни Срби на Британском тлу

За Српску историју пише, Живковић Дражен

Пре него што се вратио из Енглеске Црњански је 1964. године објавио у НИН-у неколико прилога под овим насловима: ’’Ноулс о Косовској бици’’, ’’Археолошке везе Балкана’’, ’’Вендски траг у Британији’’ и ’’Откуд потичу имена наших река и брда’’. Наш познати историчар Реља Новаковић објединио је ове чланке, на темељу којих је написао књигу ’’Непознати Црњански’’. У наставку ћу вам пренети неке интересантне појединости из тог дела.

Када је Црњански споменуо да су археолошке везе између Балкана и Британских острва могле постојати још у преисторијско доба он је одмах скренуо пажњу на Гордона Чајлда, за кога је рекао да је он први указао на постојање тих веза, али је одмах и додао да је те везе још више истицао чувени биолог професор Холдејн. За њега каже да је у једном популарном чланку написао да су британска острва у преисторији била колонија територије на којој се простире Југославија. Његово мишљење није са озбиљношћу прихваћено у научним круговима.

Затим Црњански наводи ирског археолога, професора Мак Алистера, за кога каже да је веровао у дубоку старост тих веза, сматрајући да је метропола те културе била Винча. При спомену Винче, Црњански није могао да не скрене пажњу на  чувеног професора Милоја Васића, као и то да је био његов ученик. Такође, подсећа да је на ”илирске везе” указивала и госпођа Хокс, која је експерт за археолошке везе са Балканом. Те везе је подвлачио и чувени шкотски археолог професор Стјуарт Пигот.

”Сви они признају ране илирске трагове у преисторијском добу британских острва. Те везе имају и своју литерарну прошлост.

И антички историчари су писали о везама између британских острва и земаља које су данас словенске, нарочито везе са данашњом Русијом и Украјином. Страбон налази да су институције становника на Британским острвима сличне самотрачким. Као историчар, Црњански је био упућен у средњевековну историјску литературу и зато с правом истиче да су средњевековни хроничари и историчари запажали сличност у топонимији британских острва и илирских и вендских, а нарочито скитских земаља.

Ево каква сам имена налазио у археологији Шкотске, Енглеске, Ирске и Велса у келтска и античка времена, и на античким географским картама британских острва: Liig (Љиг), Varar (Вардар), Cethen (Цетина), Drem (Дрим), Murav (Морава), Limina (Лим), Boyan (Бојана), Derwent (Дерванта), Thamesis (Тамиш), Don (Дон), Ultava (Влтава)… И за основца у археологија ова имена морају бити запрепашћујуће славофона…На пример: Liig, у старовелшком језику је протумачено као утока реке која је блатна.

Солзбери (Salisbury) је град у Енглеској. Античко име овог утврђења гласи Sarum. У првом попису места Енглеске у средњем веку (Doomsday Book) записано је као: Sarisbery. На Антонинском итинерару, међутим, налазимо име места као: Sorbiodun, што звучи и више него славофоно. Очигледно је да Sorbiodun можемо третирати као Сорби+Дун (ДУН-ав, Синги-ДУН-ум). Познато је да ДУН значи утврђење на води, тако да би на келтском језику Sorbiodun значило српско утврђење на води. Погледајмо  грб локалног фудбалског клуба, запажамо двоглаве орлове.

НЕПОЗНАТИ ЦРЊАНСКИ - Древни Срби на Британском тлуОпште мишљење које влада међу археолозима је да имена великих река и планина представљају много поузданије доказе о боравку неког народа на одређеном простору, у односу на споменике или било какве материјалне остатке одређене културе, јер се та имена по свему судећи ретко (или готово никад) не мењају.

Генерално, западни историчари признају те ”илирске везе”, а многи од њих у последње време негирају истиветност Срба и Илира, приписујући је Албанцима. Не знам зашто онда гласно не повикну: ”Албанци су староседеоци Британских острва”. Тако да видимо у какав је ”ћор сокак” зашла историјска наука јер се истина ”гура под тепих”.

За Српску историју пише, Живковић Дражен

 

 

Back to top button