Срби Црне Горе

НАСТАНАК СВЕТОГ СТЕФАНА И ПАШТРОВИЋИ…

Свети Стефан је необично и јединствено мјесто не само на Будванској ривијери већ и на цијелом Медитерану. Стоји на гребену каменитог острва чији се кровови црвене попут рубина. Острво је повезано са копном уз помоћ камените превлаке дајући му изглед полуострва. Сами настанак Св. Стефана је јединствен.

Према сјећању становништва то се догодило у XV стољећу. Велика турска флота је пловила Јадранским морем у намјери да ороби и похара богате приморске градове, нарочито оне у Боки. Једнога дана, услед врло лошег времена, та флота је упловила у обалу плаже Јаз, у дно Грбаљског поља, близу Котора. Остављена је стража на галијама, које су биле усидрене или уземљене на пијеску, док се остатак турске војске упутио ка Котору, преко Грбаљског поља у намјери да га нападне и девастира са земље. Када су за то чули Паштровићи, брзо су скупили своју војску и пречицом кренули за Котор у намјери да нападну Турску војску и помогну Которанима у одбрани свога града. Након побједе, у повратку кућама, Паштровићи су напали Турске галије на плажи Јаз. Уз божју помоћ су успјели убити остатак турске посаде и одвести галије до Дробног пијеска-плажи и ували гђе су иначе сидрили своје рибарске чамце и бродове да искрцају ратни плијен.

НАСТАНАК СВЕТОГ СТЕФАНА И ПАШТРОВИЋИ...Паштровићи су одлучили не само да поделе богати ратни плијен већ да саграде тврђаву на каменитом острву близу обале и то 12 кућа, по једну за свако племе. Паштровићи су ту саградили и цркву Св. Стефан и одлучили да он буде заштитник и града и Паштровиће. Утврђење је саграђено не само да служи као одбрана од Турака, пирата и других непријатеља вец и као азил и склоничте: азил за жене, ђецу и старе људе током напада непријатеља и склонисте за храну и бакалук: кукуруз, уље, вино, месо, мед и друго. Потопили су читаве турске галије тако да им више није било ни трага.

Ова прича има своју потврду у писаним документима гђе се Св. Стефан први пут помиње (1442) као војно утврђење. Такође се помиње да је тврђава саграђена раније и да је добила име по цркви Св. Стефан која је у исто вријеме била саграђена.
У старим списима Св. Стефан је познат под именом ”мјесто од правде” – средисте града и племена Паштровића. Име потиче отуда што је суд под именом “Банкада” засиједао у њему 400 година: обично на Пјаци – простору испред градске капије. Суд је на том мјесту засиједао и рјесавао неспоразуме све до 1929.

Тврђава Св. Стефан је доживјела велики развој у првој половини XIX вијека када је бројала 100 кућа, три цркве и 400 житеља на свом малом простору ограниченом морем и таласима. Није било мјеста за више.
На почетку XX вијека нагло је изгубио своју економску моћ и политички значај. Житељи су га напустили. Најбољи људи су отишли у рат а највећи дио је емигрирао за Америку. 1912 године је било 150 житеља а 1954 само 20.

1954 године група паметних архитеката и умјетника је започела адаптацију истрошених кућа и уз помоћ комунистичке власти, иселила преосталих 20 житеља на копно, и већ почетком 1957 године претворила тврђаву у јединствени град – хотел, најатрактивнији и најлуксузнији хотелски комплекс на Медитерану, намјењен туризму високе категорије. Адаптација је тако експертно урађена да су куће споља задржале своју аутентичност а њихова унутрашњост декорисана и претворена у луксузне апартмане.

Преосталих 20 житеља који су исељени с острва су оснивачи данасњег модерног насеља на копну, такође званом Свети Стефан.
Хотелски комплекс је добио и базен, ресторан и три терасе са предивним погледом на море.

Свети Стефан је данас велицанствен. Саткан од луксуза, удобности и предивних плажа, пружа неку врсту посебне аутономије, самосталности, инспирације и интиме, коју већина познатих хотела нема.

МИЛОЧЕР

У непосредној близини Светог Стефана се налази познато љетовалиште Милочер. Ово шармантно мјесто са двије плаже и ботаничком бастом покрива 18 хектара земље. Највећи дио цвијећа, зеленог и субтропског биља је донесено из Азије, Африке и Америке. Камена грађевина “Милочер” је била замак и љетовалиште Карађорђевића, краљевске породице.

Преузето СВЕТИ СТЕФАН

Back to top button