На данашњи дан упокојио се прота Стева Димитријевић – Петорици српских патријарха прота Стева био је професор: Варнави, Гаврилу Дожићу, Герману, Павлу и садашњем Иринеју

Аутор текста – Зорица Пелеш

На данашњи дан пре 60 година,  представио се у Господу прота Стева Димитријевић. и „престало је да куца и то велико срце, и не гледају више те далековиде очи, које су са висине свога великога животног успона  умеле онако јасно да сагледају ствари у комешању, у непрестаном кретању живота и историје и свих ствари у свету. У ноћи између 23 и 24 новембра ове године завршио је свој овоземаљски пут и он, велики у скромности и велики по делу које је оставио, велики по бразди коју је заорао по њиви Господњој“ ( „Весник“ СПС, 1953.).

Вест о  изненадној смрти проте Стеве Димитријевића одмах се прочула  тог хладног новембарског јутра и тадашњи патријарх српски Викентије Проданов наредио је да звоне сва црквена звона у целој  нашој земљи.На зградама Српске патријаршије и Српске академије наука вијориле су се тог тужног дана црне заставе, јер прота Стева је био и  члан Етнографског одбора  и главни оснивач Историјског института Српске академије наука. Патријарх Викентије и предсеник Српске Академије наука, Александар Белић су се после дужих преговора о томе где ће бити изложено Протино тело, договорили да то буде црква Светог Марка у Београду у којој је прота Стева одслужио своју последњу литургију на дан своје крсне славе Аветог Архангела Михаила.

Његова светост, патријарх српски г.Викентије одржао је истог дана кратак помен у придворној патријаршијској капели Св.Симеона Мироточивог коме  су присуствовали чланови Светог архијерејског синода и остала господа архијереји, који су се налазили у Београду, као и службеници Патријаршије.

Протино тело било је изложено у цркви Светог Марка 25. и 26.новембра и мада је комунистичка власт била забранила окупљање у цркви , Београђани су током та два дана масовно долазили да се поклоне сенима вољеног проте Стеве.

Из Призрена, коме је посветио био највећи део свог живота , као ректор чувене Богословско-учитељске школе, стигли су одмах тадашњи ректор Богословије проф. Живан Маринковић и професор Стефан Чакић са октетом призренских богослова, који је даноноћно певао у цркви Светог Марка поред Протиног одра.

Заупокојена литургија, коју је служио Њ.П. епископ бањалучки г.др Василије, велики Протин пријатељ,  одслужена је  рано ујутру 25.новембра уз асистенцију шест свештеника и једног ђакона. Литургији су присуствовали:

Његова светост патријарх српски г.Викентије Проданов, чланови Светог архијерејског синода :  епископ браничевски г. Хризостом,  епископ банатски г.Висарион,  епископ будимски г.Герман, затим митрополит дабробосански г. Нектарије, епископ нишки г. Јован, епископ шабачко-ваљевски г. Симеон, епископ будимљанско-полимски г.Макарије, професори Богословског факултета из Београда са студентима, једно одељење ученика Богословије Св.Сава из  манастира Раковица, многобројни свештеници из Београда и околине, родбина Протина, пријатељи, познаници и поштоваоци.За време литургије певао је хор студената Богословског факултета под управом г.Лазаревића.

После литургије, у 9 сати, патријарх српски г.Викентије Проданов извршио је опело над телом проте Стеве, а потом  се у име Српске православне цркве дирљивим говором опростио од њега.

У име Богословског факултета од Проте се опростио протојереј др Радивој Јосић, а у име Српске академије наука њен председник, академик Александар Белић. После њега од Проте су се опростили многи наши културни радници, а потом су његови посмртни остаци пребачени аутомобилом у родни Алексинац.Епископ браничевски г. Хризостом требало је да одржи Посмртно слово Проти Стеви у његовој капели Светих Архистратига на алескиначком гробљу, али власти то нису дозволиле, као што су и маси Алексинчана бранили да буде у погребној поворци. Поворци су храбро тада приступили били професори и ђаци Учитељске школе, којима је Прота поклонио своје имање на коме се данас налази Техничка школа, која носи његово име, као и Пољпопривредна школа.

Ђаци Призренске богословије донели су венац од бршљена, који је прота Стева још у тусрко време био засадио у врту Призренске богословије и целим путем до гробља октет Призренских богослова је певао „ Помошчник и покровитељ“. Од  проте Стеве се последњи опростио прота Бошко Поповић, призренски парох., а затим  по „Во блаженом успении“и „Вјечнаја памјат“ ковчег са Протиним телом спуштен је у породичну гробницу уз узвике „Слава му!“ и „Вечан помен!“

Из хладне туђине први се огласио Протин ученик св.владика Николај Велимировић речима: „Али метеори засветле па се угасе, а праве звезде, и кад зађу, склањају се само од наших очију но не престају да светле на другом месту. Оволико за Бог да прости своме учитељу – благодарни ученик – Епископ Николај“.

„ Американски Србобран“ се такође огласио с великом тугом: „ Било је у историји Срба доста прота и доста Стева, али име овог покојника нашег има велики и посебан значаj…“

Нека је вечна слава и бескрајно хвала овом дивном Грађанину Вечности, коме и ми данас  палимо ову мисаону воштаницу, за све што је учино за свој српски народ, посебно на Косову и Метохији!+++

Аутор текста – Зорица Пелеш