Приредио Ђорђе Бојанић
Народна скупштина је, на предлог владе Николе Пашића, објавила 7. децембра 1914. године у Нишу (тадашњој, привременој ратној престоници) своје ратне циљеве у Нишкој декларацији.
У овом документу је речено да је главни задатак Краљевине Србије борба за ослобођење и уједињење слободне браће Срба, Хрвата и Словенаца. Србија је истакла, не српски ратни циљ-уједињење Срба, него југословенски-уједињење Срба, Хрвата и Словенаца. Нишка декларација је била први пут да српска влада југословенско уједињење поставља као приоритетан циљ српске државне политике.
Зграда Официрског дома (Дом младих) у Нишу која се у историју заувек уписала као место ратног заседања Скупштине Србије од 1914. до 1915. године и место на којем је донета Нишка декларација.
Саграђена је на ободу нишавског парка у центру града давне 1890. године као кафана „Булевар”, власника Милана Радосављевића Рапоње.
Што се показало као велика грешка, а цену тога преживљавамо данас.
Многи хрватски и словеначки политичари нису желели уједињење са Србијом. То се испољило већ на почетку рата. После сарајевског атентата у Хрватској организоване су демонстрације против Краљевине Србије. Срби су нападани и уништавана је њихова имовина.
У згради Официрског дома 6. маја 1915. године одржан је Југословенски конгрес на којем је усвојена „Нишка резолуција”, којом је наглашена борба за ослобођење и уједињење и изражен одлучан став против одлука Лондонског уговора
Приредио Ђорђе Бојанић
