Исповест Милутина Остојића сељака из Шумадије је заправо помно одабран низ детаља из његовог живота, од година сарајевског атентата до година после другог рата, када он као јунак из Првог светског рата и Балканских ратова, бива оптужен да је кулак где и умире од ’ћебовања’ у затвору.
Његова прича започиње када је његов живот заиста завршен. Битка на Кајмакчалану, излазак на море, сукоб са начелницима старе Југославије, други рат, зверства која чине до јуче прве комшије ,погибија његовог сина на Сремском фронту, све је то остало за њим,али и у њему.
Он дуго памти и има много тога да нам исприча. Није само лична животна прича у питању, јер управо кроз пређу његовог, даје нам увид у историјске сплетке у којима је уврзана и наша судбина. У овој књизи су покренути кључни проблеми наше народне, политичке и културне егзистенције. А то је све пропраћено Милутиновим нимало наивним запажањима, вештим и промућурним који су и карактеристични за једног сеоског домаћина.Слободно се може рећи да је он тумач за промишљање и критички суд тадашњих преокета и поступака. Милутин Остојић –Чоро јесте морални речник и етичка обавеза свима нама.
Књига о Милутину је роман српског писца Данка Поповића који представља потресну исповест о шумадијском сељаку, домаћину и војнику, коју Милутин приповеда имагинарном саговорнику.
Милутин, главни лик романа, причу говори из затвора након Другог светског рата и осврће се на историју српског народа као и на трагичну судбину сопствене породице и Шумадије.
Ово култно дело српске књижевности, по издавању 1985. године проглашено је за националистичко иако је у основи потресни антиратни роман и прича о српском сељаку у времену пуном крупних историјских дешавања.
Зашто је нема у ученичкој лектири?
