Приредио Ђорђе Бојанић
Манастир Високи Дечани је задужбина краља Стефана III Дечанског и цара Душана. Градња је завршена 1335. године, а фреске су завршене око 1350. године. Саграђен је поред реке Бистрице.
Манастир никада није рушен ни паљен али је много пута пљачкан.
Манастир је посвећен Христу Пантократору и Вазнесењу Господњем – Спасовдану. Главни неимар био је мајстор Вито Которанин. Храм представља петобродну грађевину и припада рашком стилу.
Манастир се налази у једној удолини поред речице Дечанска Бистрица југозападно од Пећи, испод планинског масива Проклетије. Мошти св. Јелене Дечанске почивају у манастиру. Када су Турци хтели Дечане да претворе у џамију 1692. године догодило се чудо којим су у томе спречени и које се приписује њој.
Српска држава није се проширила на рачун Бугарске после битке на Велбужду 1330. То је изазвало незадовољство српске властеле која је била жељна освајања.Тако је Стефана већ следеће године насилно потиснуо син Душан, кога је незадовољна властела побунила против оца.Душан је кренуо на свог оца који је са породицом боравио у дворцу у Неродимљу. Чувши то, Дечански се склонио у оближњу тврђаву Петрич, али га је Душан ту заробио и затворио у утврђени град Звечан (код Косовске Митровице), заједно са другом женом Маријом Палеолог и децом из тог брака. Под неразјашњеним околностима ту је 11. новембра 1331. године окончан живот Стефана Дечанског и потом је сахрањен у својој задужбини манастиру Дечани.
САРКОФАГ. Мошти краља СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ
Кнез Александар 1849. године поклања ћивот за мошти светог краља Стефана Дечанског. Мошти су последњи пут пресвучене 1964. године у одећу коју је сашио тадашњи епископ, каснији патријарх српски Павле.
Доласком у овај манастир многи болесници постану здрави ко дрен.
– Чуда су се десила излечења болесних људи поред његовог тела. И дан данас долазе људи разних вера и кад је неко болестан, било одрасли или деца, они дођу да се моле поред мошти Стефан Дечанског.
СВЕЋЕ
У комплексу трпезарије и конака манастира и данас се чувају, сигурно најстарије свеће на свету, воштанице кнегиње Милице које је она даровала Високим Дечанима.
У једној посети Високим Дечанима, са синовимна Стефаном и Вуком, 1397. године, кнегиња је даровала манастиру две велике свеће, воштанице, дуже од два метра. Заветовала је монаштво да их чувају са колена на колено и да их буду запалили искључиво ослободиоци Косова. Завет кнегиње, остављен у аманет, се поштовао и верно преносио у Дечанском братству. – Иако је Србија призната као самостална држава на Берлинском конгресу 1878. године, а Косово ослобођено тек октобра 1912. године, воштанице кнегиње Милице су упаљене 28. августа 1924. године, на Госпођиндан, када је манастир посетио краљ Александар 1. Карађорђевић и према завету, удове кнеза Лазара, упалио свеће. У Споменици (спомен књизи) која се чува у Високим Дечанима, постоји потпис краља Александра 1. и официра Краљеве гарде о том дану када су упаљене свеће – каже архимандрит у Високим Дечанима Сава (Јањић). Данас се свеће налазе у трпезарији манастира, са леве и десне стране иконостаса. Примарне су на старом иконостасу који је некада био у манастиру. Воштанице су, са 616. година, сигурно најстариоје свеће на свету. Свеће ослободиоца Косова сведоче векове!
Отац Сава Јањић Дечанац, Архимандрит
Приредио Ђорђе Бојанић
Фотографија Ђорђе Бојанић
Коришћена Википедија и сајт Јединство
