Приредио – Ђорђе Бојанић
На ободу планине Селичевице, код села Малошиште, налази се Копријан, у народу познатији као Курвин или Корвин град ,локалитет који још увек није довољно и адекватно испитан.
Милутин и Драга Гарашанин у својој књизи Археолошка налазишта у Србији кажу да је на улазу овог града био зазидан римски натпис и да град лежи на античким основама а да је био обновљен у Средњем веку.У непосреној близини ,у атару села Клисуре ,такође по подацима из горе наведене књиге,археолог Адам Оршић-Сл
аветић је открио рушевине једне римске тврђаве а археолози и научници Ладек,Премерштајн и Вулић су на овом локалитету открили и један римски надгробни споменик са натписом.
Детаљнијих података ни о овим откићима нема.
Прилаз до Курвиног (Корвиног) града је коначно уређен и приступачан… направљена је стаза и осветљење…има и доста клупица и корпи за смеће…
Курвин град у Нишкој околини до данашњих дана недовољно је испитан локалитет, изгледа насељен још у освиту историјског доба. Због транзитног и стратешког положаја над теснацем над којим се уздиже у доба римског царства насеље је било одбрамбена кула војног пута . Значајна је војна тачка и у доба Византије под именом Комплос . У средњем веку обновљено је насеље , које је преостало из ранијег периода , и од тада носи назив Копријан.
Копријан је био и погранични град деспотовине , више пута њиме ће завладати српски и турски моћници. Када је у последњем турском налету разорена Српска средњовековна држава, Копријан је до темеља разорен , становништво побијено и расељено и одведено као робље у Малу Азију. Тврђава је више пута коришћена као грађевински материјал за изградњу Нишке тврђаве.
Верује се да вулгаран назив града потиче из времена у коме је извесна неморална дама из градског насеља, приликом опсаде неосвојивог утврдења, ноћу док су сви спавали навела стражу да отвори капије града или је сама то учинила.
По другој легенди која се још живље одржала у свести народа град је припадао царици, а град се Курвин назвао отуд што је царица завела свештеника из цркве (Орљанска црква) испод града. Да би се лакше сусретали наредила је да се разапне платно од града до цркве по коме је прелазила.
Народ још верује и да Корвин потиче од назива Угарског краља Матије Корвина, што је оспорено јер нема научних доказа да је Угарска тада владала овим просторима.
Приредио – Ђорђе Бојанић
