У бајкама принцеза упозна принца на белом коњу, венчају се и живе срећно до краја живота. Живот је био све само не бајка за Наталију Обреновић. Од тренутка када се удала за Милана Обреновића и постала краљица Србије, живот јој је постао немирно море, а трагедије су долазиле једна за другом. Управо зато добила је титулу најтужније европске краљице.
Наталија Петровна Кешко рођена је у Фиренци 1859. године у богатој и угледној руско – румунској породици. Њен отац Петар био је руски пуковник, а мајка принцеза из кнежевине Молдавије. Безбрижан период за њу је брзо завршен јер остаје без оца у шестој, а без мајке у петнаестој години живота.
За Милана Обреновића се удала са 16 година, а годину дана касније након порођаја који је једва преживела, добили су сина Александра. Имали су још једног сина Сергеја који је нажалост преминуо пет дана након рођења. Важили су за најлепши пар, али убрзо су почеле да круже гласине о Милановом неверству и аферама које је имао са многим женама. Наталију је то јако погодило, а како су године пролазиле, јаз између њих је био све већи.
Осим несугласица на приватном плану, краљ и краљица се нису слагали ни по политичким питањима. Пореклом Рускиња, Наталија је била наклоњена Русији, а Милан Бечу. Након развода 1888. године, протерана краљица је са сином Александром отишла у Немачку. Након што је открио где се налази краљ Милан је тражио од ње да му врати сина, што је она након дугог противљења и учинила. Годину дана касније због неуспеха који је Србија доживела у рату против Буграске и нарушеног угледа, краљ Милан је абдицирао.
Свој живот Наталија је наставила у Француској у дворцу ”Сашино”, који је добио име по њеном сину Александру (Саша). У то време друштво јој је правила Драга Машин, дворска дама. Верује се да су се тако Александар и Драга Машин упознали и заволели. Наталија је била против брака свог сина са 12 година старијом удовицом, а касније се испоставило и нероткињом. Уместо честитке сину поводом венчања, краљица Наталија га се путем писма јавно одрекла. Нису имали прилику да се помире јер је краљ Александар, заједно са краљицом Драгом убијен у мајском преврату 1903. године.
Губитак сина јединца дубоко је погодио краљицу Наталију која се потом повукла из јавног живота у један католички манастир у Француској. Касније је и сама примила католичку веру. Умрла је сама у великој беди и сиромаштву у манастиру Сен Дени 1941. године. Почива на гробљу Ларди поред Париза.
Упркос несугласицама и свађама са краљем, народ је заволео и прихватио Наталију као своју краљицу. Звали су је ”српском мајком”. Бринула је о рањеницима за време рата са Бугарском 1885. године, помагала је народу и искористила је свој утицај да поправи мишљење о Србима и Србији које је владало у Европи.
Преузето Punjeni paprikas
