Козарски: Можда ће звучати чудно, али за сада у односу на море, више ме је очарало залеђе Црне Горе
За сајт Српска историја говори Културиста Бошко Козарски
Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја
-Ви сте новинар-колумниста, падобранац, директор УМС школе за таленте. Имате и велико искуством у раду са децом, ви сте и генерални менаџер руске школе “Валентина Терешкова” у Београду. Каква је то школа?
Као што јој и само име каже, то је прва руска школа ван Русије, регистрована и у домаћем министарству просвете као међународна школа која ради по руском државном програму и у којој раде наставници и учитељи са дипломама руских универзитета. Настава је искључиво на руском језику. Што би рекли неки прозападни медији, школа за мале руске шпијуне. Шалим се, наравно, ово је јединствен образовни пројекат који ће, надам се, доживети дуг живот и изнети генерације ученика.
-Одакле вам идеја и како је све почело са представљањем недовољно познатих места, обичаја и људи у Србији, кроз ваше видео прилоге ,,Културиста“ који буде оптимизам, љубав и патриотизам?
Идеја за снимање прича о мање познатим местима је уствари надоградња вишегодишње праксе откривања управо таквих локација из личног интересовања. Викенд обиласци Србије су били неки вид одмора моје породице, па када се јавила потреба да се то забележи камером, није била потребна никаква специјална логистика, већ управо само то – камера. Мој рођени брат Сава ради комплетну видео продукцију серијала Културиста, снима, пилотира дроном, монтира… Нема трећег човека.
-На који начин и како проналазите сва та посебна места?
Сва посебна места откривају се онима који их и траже. Не иде другачије. Уши су у принципу најважније за откривање занимљивих места и прича. Важно је слушати људе, све људе које срећете и важно је знати поставити право питање које ће откључати знање и сећање саговорника и открити мало познато, а телевизијски атрактивно штиво.
-Обишли сте Црну Гору, шта вас је тамо очарало и задивило?
Можда ће звучати чудно, али за сада у односу на море, више ме је очарало залеђе Црне Горе. Потврда тој тврдњи је и то да сам породично на летовање отишао у село Камено, испод Оријена, код дивне Светлане коју сте могли да упознате у епизоди о Херцег Новом. Лепше ми је било да боравим на селу, у планини, него уз обалу и није ми било тешко да сваки дан возим до мора и назад. Толико о очараности.
-Снимали сте прилог у Будви, шта би издвојили?
Крапине! Опет залеђе То је једно чаробно сеоце, са водопадом и акумулацијом у којој се можете освежити. А шта тек рећи за специјалитете у ресторану Гојка Божовића… Погледајте ту епизоду, открићете ново лице Будве.
-Доста емисија сте снимили, коју би издвојили и где је било најзанимљивије?
Мени су сва моја деца драга, не могу издвајати ниједно (хахахаха)! Шалу на страну, заиста из овог угла не могу издвојити ниједну епизоду посебно, јер нису рађене шаблонски, па да се пореде. Свака има своју причу и своју јединствену лепоту.
-Да ли се серијал “Културиста” приказује на некој од телевизијских станица?
Серијал „Културиста“ се примарно и премијерно приказује на телевизији „Балкан трип“, затим репризно на телевизији „euronews“ и тек на крају осване на јутјубу. Имамо широку публику, гледамо се и на Балкану, али и преко баре
-Која је следећа дестинација ,,Културисте“?
Следећа дестинација је Луштица, неоткривено полуострво препуно занимљивих прича које ми је открио мој пријатељ Драган из Ђеновића, а које ћемо забележити експедицијом његовим бродовима „Александра“.
-Да ли има напретка у туризму, и како ви видите туристичке потенцијале у Србији и да ли Србија користи све своје туристичке потенцијале?
Напретка свакако има, а да ли довољног то не могу да проценим. Развој етно и гастро туризма је свакако највећи приоритет, уколико желимо да развој туризма уопште буде значајнији. Наравно и поклонички туризам. Наши манастири су и с те стране невероватан потенцијал. Верујем да ћемо све препознати и дефинисати као прави смер развоја.
-И за крај, да ли пратите рад сајта Српска историја?
Да, наравно. Посебно јер тај пројекат отвара неке странице до скоро истргнуте из уџбеника. Посебно ме заинтересују текстови који се тичу догађаја у Крајини из периода целог 20. века. Може се наћи ту и основа за неку причу из тих крајева, видећемо.
Интервју водио Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја
