Косовци су становници Косова, једне од области Аутономне Покрајине Косово и Метохија, Србија.
Албанци за становнике Косова кажу да су Косовари, док су Косоварје жене становнице Косова. У свом књижевном језику, као и у речницима, они разлучују српски од албанског назива за житеље ове јужне покрајине. То што у српском језику код неких људи има мешања ових термина, свакако су у питању неке друге околности. У стандардном српском, као и књижевном, ситуација око назива житеља Косова је сасвим јасна – они су Косовци, односно Косовке.
Но, кроз историју, кад Косово и Метохија нису били административна целина као данас, ствари су стајале нешто другачије. Под Косовом се, у географском смислу, подразумевала област од Косовске Митровице до Шар-планине, па су се ктетиком Косовац називали само становници ове котлине.
За становнике Метохије постоји називМетохијац који је, истина, ретко коришћен, тако да изгледа неодомаћен, јер су се онда више користили терминиПризренац, Пећанац, Дреничанинитд. – за становнике одређеног краја Метохије.
Отпор према овом називу свакако постоји у албанском народу, па није ни чудо што речи Метохија нема ни у једном од два речника Албанолошког института у Приштини. Јер назив „метохија < метох“ казује да је реч о црквеном имању, имању које је некад било црквени посед.
Албанци имају свој назив ове области који, истина, обухвата шири појам од српског схватања Метохије, и односи се и на делове Албаније – Дукађин.Интересантно је да ни ове речи нема у „Fjalor serbokroatisht shqip“ из 1974. (па ни у обновљеном издању 1986), као што нема ни речи Метохија. Но, Дукађина има у речнику „Fjalor shqip serbokroatisht/Албанско српскохрватски речник“ из 1981. године.
Везано с овим треба подсетити да је јужна српска покрајина после Другог светског рата имала називАутономна косовско-метохијска област (АКМО) (од 10. јула 1945), па потом Аутономна Покрајина Косово и Метохија (од априла 1963), да би, на крају, (од новембра 1968), постала САП Косово. Те промене су се свакако одразиле и на проширење значења речи Косовац, при чему је сада она добила значење становника Косова и Метохије, а не само котлине Косово.
Није на одмет подсетити да је термин Косовар за све становнике Косова и Метохије између два рата користилаКомунистичка партије Југославије, а никако реч Косовац.
У српском народу и српском језику од давнина постоји презиме Косовац и женско име Косовка, па и назив места Косовац.
Нема ктетика Косовар нити Косоварка, као што нема ни придева косоварски, ни других изведеница од те речи, већ само косовски. Отуда и Косовски бој или Косовска битка, а не косоварска битка.
И то говори да реч Косовар није настала у духу српског језика, да није одомаћена нити масовно прихваћена од српског живља, као и чињеница да се данас под речју Косовац и Косовка подразумевају становници Косова и Метохије, а не само котлине Косово.
Извор Википедија
